Juniorska reprezentacija Srbije, igračice do 18 godina, ostvarila je zapažen rezultat na nedavnom Evropskom prvenstvu u Turskoj osvojanjem četvrtog mesta.
Generacija koju predvodi Milan Vidosavljević, a čine je igračice rođene 2005. i 2006. godine, tako je nastavila nisku uspeha posle trećeg mesta prošle godine u Sofiji i povratka u A diviziju.
Rezultat vredan pažnje naš tim je ostvario uprkos brojnim problemima sa kojima se suočio.
O svemu tome razgovarali smo sa selektorom Milanom Vidosavljevićem.
Koja bi bila tvoja generalna ocena učešća na Evropskom prvenstvu?
-Kada smo krenuli u celu priču, ideja je bila da ostanemo u A diviziji, imajući u obzir da godinama nismo igrali u elitnom rangu. Prošle godine smo to izborili u Sofiji, uzevši treće mesto protiv Slovačke. Ove godine smo došli sa ciljem da ostanemo i da se prikažemo u što boljem svetlu. Mi smo iskreno verovali da možemo dosta da doguramo. To četvrto mesto je neka vrsta medalje za nas.
Kako su protekle pripreme? Imali ste veliki peh da ne možete da računate na sve igračice.
-Već na startu smo naišli na probleme. Veliki hendikep je bilo odsustvo Lane Marić zbog povrede. Na toj poziciji visokog igrača imali smo još jedan problem, Ana Milanović nije igrala košarku poslednjih šest meseci. Pokušali smo kroz pripreme da vidimo kojih 12 mogu najbolje da odgovore zahtevima koje smo postavili pred njih. U tih 30-tak dana smo imali šest pripremnih utakmica. Kada se uzmu u obzir slobodni dani i putovanja, to je nekih 20-tak dana treninga. U odnosu na ostale reprezentacije je manje nego inače. Devojke su dale maksimum, trudile su se, pa to polufinale i četvrto mesto treba da shvatimo kao veliki uspeh.
Ekipu su činile uglavnom igračice iz naše lige, samo jedna nije igrala u Srbiji.
-Tako je, Milica Đokić je nastupala za Lavove iz Brčkog. Sve ostale igračice su iz domaće lige. Ali kad kažem domaće lige, mislim pre svega na mlađe kategorije. Imali smo samo dve igračice, Mariju Avlijaš i Katarinu Knežević, koje su nastupale u seniorskoj domaćoj ligi 15-20 ili više minuta sa ozbiljnim ulogama. Ostale igračice su možda dobile neke minute, učestvovale u seniorskim treninzima, ali sve to je malo u odnosu na ono što je nama potrebno. Uzmite na primer Sloveniju koja je osvojila prvenstvo. Svih 12 igračica igra seniorsku ligu, i to igra na ozbiljnom nivou. Imaju čak i evroligaškog igrača koja je bila MVP ovog prvenstva, Ajšu Sivku koja je igrala Fajnal-for ove sezone. I to je to iskustvo koje oni nose u odnosu na nas. Mi smo u 33. minutu protiv njih gubili osam razlike, praktično 2-3 poseda. Imali smo šansu da se vratimo, nismo uspeli, a na kraju su nas slomili. Mislim da naša liga nije toliko slaba. Isto tako smatram da nemamo dovoljno hrabrosti da toj deci damo šansu koju, ja sam ubeđen, oni zaslužuju. Ta deca sigurno mogu da odgovore zahtevima naše lige. Potrebno je 3-4 kola da ih malo istrpimo i verujem da će nam se to vratiti, kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou.
Sa višegodišnjim iskustvom selektora, šta mislite da bi trebalo promeniti u ligi kako bi igračice dobile veću pažnju i minutažu?
-Smatram da bi trebalo uvesti pravilo mladog igrača, kao što već ima u većini država. Npr. Mađarska ima pravilo U20, ali smatram da bi nama preko potrebno bilo to pravilo U18, imajući u vidu da mi tu ligu bukvalno nemamo. To bi donelo dosta i našim klubovima i reprezentaciji. Ako biste vi uvek morali u petorci da imate jednog igrača U18, to bi značilo da svaka ekipa mora da ima minimum dva takva igrača u svom rosteru. Ne može nijedan igrač da igra 40 minuta, može da se desi da jedan igrač dobije pet ličnih grešaka… Samim tim dobili bismo 12 klubova sa minimum dva takva igrača, to je 24 igrača sa nekim iskustvom igranja Prve lige, minimum 15-20 minuta. To je mnogo više nego dva koja smo imali ove godine. Sad zamislite ako sledeće sezone imamo 24. Od njih da izaberemo 16, pa da na Prvenstvo Evrope vodimo 12. To bi svima nama značilo i donelo novu notu reprezentaciji. Mislim da to nije teško organizovati. Ako treneri drugačije ne mogu da skupe hrabrost da puste te mlade igrače, mislim da bi ovo pravilo bilo idealno za tako nešto. Isto smatram da bi liga trebala dobiti nekog sponzora, da se svakog vikenda makar jedna utakmica emituje preko tv ekrana – sve to bi dodatno olakšalo posao i unapredilo ligu, siguran sam.
Pre odlaska si imao interesantnu izjavu o spoljnim uticajima na ekipu. U kojoj meri te stvari mogu zaista da poremete ekipu, pogotovo jer se radi o mladim devojkama?
-Mogu dosta da poremete, zaista. Imali smo situaciju da su neki klubovi prozivali naše igračice po društvenim mrežama iz nekih neraščišćenih računa. Imali smo situaciju gde brdo menadžera zove igrače. Imali smo situaciju gde neki treneri ne znaju da imaju svoje igrače po 6-7 meseci, pa ih se onda sete u tih sedam dana prvenstva, pa im dele savete. Sve to remeti koncentraciju i fokus sa takmičenja. Sve to je uticalo na same devojke u tom trenutku. Tako su nam samo odmogli, a ne pomogli. Smatram da takve stvari nisu profesionalne.
Prvenstvo ste startovali u grupi sa Izraelom, Španijom i Letonijom.
-Grupa je bila veoma jaka jer su tri ekipe prošle dalje u osmini finala. Sve ekipe iz grupe idu dalje, ali je važno koje si mesto zauzeo. Ja sam rekao i pre prvenstva da utakmice u grupi shvatamo kao utakmice uigravanja. Prva utakmica je bila protiv Izraela koji je skroz atipična ekipa. Uspeli smo da ih prelomimo u drugom poluvremenu. Onda je došla Španija protiv koje smo 35 minuta igrali na vrhunskom nivou. Na kraju su nas slomili, kada je došlo do izražaja njihovo iskustvo i snaga. Mada smo i mi u tih pet poslednjih minuta ostali bez igrača, Avlijaš i Knežević su dobile po pet ličnih grešaka, i to je nešto što nas je poremetilo. Ta utakmica nam je dala snage da možemo dosta na ovom turniru. Već posle te utakmice smo videli da dosta stvari zavisi od nas. Na kraju, kad pogledate, Letonija je bila osma, Španija treća, Poljska sedma, Finska deveta… mi nismo igrali protiv najslabijih ekipa, već ekipa koje su bile dobre i visoko plasirane.
Kao drugi u grupi delovalo je da ćete lako protiv Finske izboriti četvrtfinale. Međutim, ispostavilo se da Finska nije bila fina i naivna ekipa.
-Daleko od toga. Finska je dobra ekipa. Finska je imala igračicu koja je najbolji strelac na prvenstvu. Elina Arnisalo je vrhunski igrač, jedan od najboljih bekova na prvenstvu. Ta utakmica je stvarno bila veliko mučenje za nas. Nismo mogli da dođemo do naše igre 35 minuta. Ali smo bili dosledni našoj igri, verovali u nas i serijom 26:7 u poslednjih pet minuta uspeli da prelomimo utakmicu i na kraju dođemo do četvrtfinala i opstanka u A diviziji, što je bio primarni cilj.
Očekivala se Portugalija, stigla je Poljska u četvrtfinalu.
-To su te nepredvidive utakmice. S jedne strane Portugalija koja je imala 3-0, sa druge Poljska koja je imala 0-3. To je pokazalo koliko je ta jedna utakmica veliki problem u glavi igrača, trema koja postoji, nesigurnost koja se uvuče, i teško se izlazi iz toga. Poljska je veoma nezgodna ekipa. Igrali smo dve utakmice u pripremnom periodu. Jednu dobili trojkom u poslednjoj sekundi, drugu malo lakše 20-tak razlike. Znali smo da su čvrsti i neugodni, i da dobro trče. Sama utakmica je bila teška, rezultatska klackalica. Na kraju smo ih prelomili serijom 6:0 i zasluženo ušli u polufinale.
Slovenija je bila šampion B divizije prošle godine i favorit na ovom prvenstvu. Na čemu ste bazirali taktiku i eventualno iznenađenje protiv Slovenije u polufinalu?
-Plasman u polufinale je prestavljao veliki uspeh za nas. Ali kao i svi sportisti, ne želimo da se zaustavimo na tome. Naravno da smo imali nadu i strategiju da pobedimo na toj utakmici. Ekipa Slovenije ima odličnu generaciju. Prošle godine su uzeli prvo mesto u Sofiji i izborili A diviziju. Znali smo od koga nam preti najveća opasnost, to su plejmejker Bartelme i Ajša Sivka koja igra Evroligu za Skijo. Sivka i Bartelme su bile u najboljoj petorci ovog Evropskog prvenstva. Jednu smo uspeli da zaustavimo, ovu drugu nismo. Sivka je postigla 30 poena, pogađala iz svih mogućih pozicija, pogotovo u situacijama kada smo im prilazili. Imali smo pet poena zaostatka u finišu prvog poluvremena, one su otišle na deset. Slična situacija se desila krajem treće i početkom poslednje četvrtine kada smo imali minus osam, imali po 3-4 napada da to spustimo i prelomimo, ali nismo uspeli. Pogodili su 15 trojki na toj utakmici, a to je teško dobiti.
Utakmica za treće mesto uglavnom je teža psihički nego fizički. Opet Španija sa druge strane.
-Kod nas je bilo i fizički i psihički teško. Španija jednostavno ima širi roster, svih 12 igračica koje mogu da odgovore na istom nivou zahtevima utakmice. Kod nas to nije bila situacija. I ta utakmica je mogla da ode drugačije. Poluvreme je bilo desetak za njih iz naših grešaka. Treća četvrtina počinje tako što Španija ne može da vidi naš koš pet minuta, odbrana je stvarno bila na zavidnom nivou, ali u napadu nismo ni mi pronalazili put do koša. Rezultat je veći nego što je realnost, ali u suštini svejedno je da li smo izgubili pet ili 25 razlike. Ostaje žal što nismo uzeli medalju ali četvrto mesto je veoma dobro i veoma kvalitetno. Ovo je putokaz za ove devojke u kom smeru treba da idu, i pokazatelj da srpska košarka ima talente, na koje može da se osloni u budućnosti.
Nagrada je stigla u vidu činjenice da je Marija Avlijaš je izabrana u najbolju petorku Prvenstva, mnoge igračice su se nametnule.
-To je jedan od pokazatelja dobrih stvari. Imati Mariju Avlijaš u najboljoj petorci, nije mala stvar. Marija je bila i najbolji drugi strelac prvenstva i najbolji drugi asistent prvenstva. Tu su i Katarina, Ana, Jovana, ima još dosta dobrih igrača na koje Srbije može da se osloni. Ali, moraju da se razvijaju u pravom smeru. Mi smo bili treća ekipa na prvenstvu po najmanjem broju izgubljenih lopti, najbolja ekipa po procentu slobodnih bacanja, do polufinala smo bili najbolja šuterska ekipa za tri poena… Statistički gledano smo bili veoma, veoma dobri. Ima budućnosti kod nas, samo trebamo dobro da ulažemo u nju.
Stručni štab je, utisak je, odradio sjajan posao.
-Uz mene su bili Bojan Ivanović, Nemanja Ćulafić, Jelena Popović kao tim menadžer, fizio Jovana Marinković i kondicioni trener Peđa Rajković, koji su stvarno maksimalno profesionalno radili svoj posao. Da nije bilo njih ne bi bilo ni svih ovih uspeha. Hvala svakom od njih što je prihvatio moj poziv i što su bili deo ovog tima.
Kada smo pominjali pripremni period, kakve ste uslove imali?
-Što se uslova tiče, oni su godinama fenomenalni. Mogu da pričam o periodu od kada sam ja selektor, poslednje četiri godine, uslovi su stvarno sjajni. Zahvalio bih se Košarkaškom savezu Srbije na čelu sa Anom Joković, koji se uvek stvarno potrude da nam pripreme proteknu na veoma profesionalan način, da nam ništa ne fali, da sve što poželimo imamo.
(Kurir sport/Košarka24)