Postoje pravila ponašanja, običaji i norme, koji traju vekovima, a cilj im je da sačuvaju poredak u društvu, da uređuju odnose grupa i jedinki među njima, da odele ljude kao svesna bića, od životinja kojima upravlja potreba za momentalnim zadovoljenjem osnovnih potreba, i ništa više. Između ostalog, tako, na ovim se prostorima duže od osamsto godina hrišćanstva poštuju uspomene na mrtve i bol njihovih najbližih. I tako treba da ostane, bez obzira na to što se nekome čini da preko grobova vodi prečica do uspeha, ma šta on značio.
Marinika, Zelenoviću, Milivojeviću, Rakićka, idite okolo! Zaobiđite grobove!
Govorimo, dabome, o besmislenom, o bolesnom insistiranju da se nastavi rad Anketnog odbora koji je trebalo da ispita činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u "Ribnikaru" i selima oko Mladenovca.
Besmisleno je jer pravnici tvrde da je njegov rad kontraproudktivan, da će ugroziti tužilačku istragu i krivične postupke i kontaminirati dokaze, jer bi činjenice i dokazi od značaja za krivični postupak mogli da izađu u javnost pre suđenja. Oni podsećaju da se pravda utvrđuje na sudu, a ne u Skupštini, tim pre što Anketni odbor čine suđenju i istrazi nevični i nestručni poslanici.
A insistiranje da Anketni odbor nastavi rad bolesno je jer – najjednsoatvnije rečeno – roditelji dece ubijene u „Ribnikaru“ traže da Odbor ne radi! „Članovi porodica mole Skupštinu da zaustave rad Anketnog odbora, dok se ne završi postupak pred sudom“, napisali su u molbi parlamentu.
Za sve bi njhova molba morala da ima snagu ultimativnog zahteva, ali ne – deo srpske opozicije cinično je zaključio da roditelji u crnini „nemaju tapiju na bol“, i najavjuju nastavak rada Odbora koji je, uzgred rečeno, odlukom Skupštine raspušten.
Naknadno je predsednica Odbora Marinika Tepić pokušala da objasni da je izjava o tapiji „izvučena iz konteksta“, ali neuspešno. Jer, upravo je bol zbog besmislenih gubitaka života mladih i nevinih u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju, koji se kao crni pliš – kroz koji se ne diše, koji guši – spustio na Srbiju, bio motiv izlaska građana na ulice tokom maja i juna. I upravo je deo opozicije taj bol usitnio u monetu zvanu politički uspeh protesta. A sada, kad su se protesti ugasili, pokušavaju da tragedije krčme dalje. U sumanutoj zaslepljenosti oni tvrde da ih smrt dece boli više nego njihove roditelje, i istovremeno, posrćući od žurbe da im umišljena pobeda ne izmakne, gaze preko dečjih grobova!
Ovo društvo uradilo je što se moglo uraditi posle nepredvidivih tragedija: osumnjičeni za ubistva direktno i posredno, uhapšeni su. Protiv U. B. iz Dubone i oca maloletnog ubice iz „Ribnikara“ vodi se istraga, imovima im je zaplenjena. Država je sakupila više od 82.000 komada oružja, porodicama žrtava i njihovim drugovima obezbeđena je psihološka podrška, a nastava je završena u skladu sa željama đačkih roditelja. Dovedeni su eksperti iz Norveške, zemlje koja je, nažalost, imala iskustvo sa masovnim ubistvima dece, da daju svoj sud o sadržaju i izgedu budućeg memorijalnog kompleksa… Ostaje da tužilaštva završe istrage i da sud da konačnu reč.
Marinika, Zelenoviću, Milivojeviću, Rakićka, ovde nemate šta da tražite!
Biće još prilika za politička nadgornjavanja, možda, nažalost, i nekih drugih smrti, pa organizujte šetnje, odbore, blokade, štrajkove… pa radite šta hoćete, ali siđite najzad s grobova ubijenih u maju ove godine!
Tapije kojima vi mašete, na demokratiju, na pravovernost, na posedovanje istine, sad se vidi, lažne su!
Ostaje vam samo da sačuvate tapiju na osnovnu ljudskost!
I samo još ovo ćemo vam reći: Kurir će vam, ako nastavite svoje neljudsko ponašanje oličeno u nastavku rada sablasnog Anketnog odbora, to zapamtiti! Dok trajemo, podsećaćemo čitaoce na vaše nečasno ponašanje. U svakoj prilici, na kojoj god funkciji u državi da ste, govorićemo: to su oni kojima ni ubijena deca nisu bila sveta!
Kurir