Za dan kada pišem ovaj tekst u Skupštini grada Novog Sada zakazana je sednica na kojoj je gradski odbornici trebalo da glasaju o izradi regulacionog plana prostora Brodogradilišta sa okolinom, među građanima poznatijem kao „Novi Sad na vodi“. Ovaj dokument je naknadno dodat na dnevni red, zlobnici bi rekli skriveno i neozbiljno, imajući u vidu o koliko velikom, važnom i problematičnom projektu se radi, a iz njega je i dalje nemoguće zaključiti šta će tačno ovaj megalomanski poduhvat u izvedbi prijatelja svih gradskih vlasti „Galensa“ imati u svom sastavu.
Generalni urbanistički plan 2030. godine kaže da na ovom prostoru, koji obuhvata nekadašnje brodogradilište, kanal Šodroš i deo Ribarskog ostrva, može da se gradi stambeni kompleks sa soliterima visine do dvadeset spratova. Isti onaj urbanistički plan koji je usvajan uz pomoć pripadnika privatnog obezbeđenja koji su tim povodom isprebijali i pridavili građane koji su protestovali protiv ovog suludog projekta.
Po ugledu na „najbolju praksu“ iz Beograda na vodi, reč je o izgradnji vrlo luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa dvadesetospratnica nedostupnog najvećem broju Novosađana i o projektu koji će, zarad privatnog profita, da košta građane, uništi spomenik prirode, naruši urbanističku sliku grada i promeniti vodotok Dunava, ugrožavajući opstanak više desetina biljnih i životinjskih vrsta.
Iako zamišljen, najavljen i obećan još 2018. godine, ovaj privatni poduhvat susreo se s nekoliko teškoća koje su usporile, mada nikako ne i zaustavile njegovu izgradnju. Naime, najpre se pojavilo Javno preduzeće „Vode Vojvodine“, koje je strašno umaralo dobrog investitora nekakvim dosadnim pričama o tome kako bi izgradnja Novog Sada na vodi bila suprotna Zakonu o vodama, budući da na vodnom zemljištu predviđa izgradnju objekata kojima se smanjuje propusna moć rečnog korita i izvode radovi kojima bi mogla da se ugrozi stabilnost vodnih objekata, što je zabranjeno. Dobri investitor se ovog malenog problema ratosiljao tako što je smenio direktora „Voda Vojvodine“ i na njegovo mesto doveo drugog, koji se neće obazirati na takve gluposti poput poštovanja zakona.
Kada su građani počeli da se bune, dobri investitor (ili Grad, ostalo je nejasno nakon obrazloženja gradonačelnika) angažovao je neke još bolje nabildovane istetovirane momke da ih malo pridave i privedu poznaniju discipline i građanske poslušnosti, a najbolji od svih odbornici digli su ruku ili dve i podržali ovaj projekat jer nisu bitni ni zakoni, ni priroda, ni građani, sve dok dobri investitor zarađuje. Neko bi rekao da možda ne bi bilo loše da je u Skupštini Novog Sada bilo i opozicionih odbornika i da je ovo jedan od najeklatantnijih primera koliko je loša bila odluka da se bojkotuju lokalni izbori 2020. godine, ali taj neko bi svakako bio označen kao Vučićev plaćenik, jer sve može da se dovodi u pitanje, osim genijalnosti odluke o bojkotu iz 2020. godine, čije posledice građani i dalje plaćaju.
Dan pred sednicu odbornicima je stiglo obaveštenje da je sednica otkazana zbog vanredne situacije u Novom Sadu izazvane serijom oluja koje su ovaj grad pogodile prethodnih dana. Neko se setio, ili im je, verovatnije, neko javio da nije baš zgodno da glasaju o izgradnji megalomanskih projekata u momentu dok delovi grada ni četiri dana nakon oluje nemaju struju.