Gost emisije Crveni karton i njenog autora Svetislava Basare bio je književnik, profesor Jovan Komšić.
Voditelja Svetislava Basaru zanimalo je zašto su u Srbiji dobri ljudi sa idejama često marginalizovani, neki čak i proganjani.
- Pitanje je krajnje, ne samo provokatuvno, a odgovor je izuzetno složen. Ima kod Antonija Gramšija u "Modernom vladaocu" analiza u kojoj pominje latinsku izreku "Senatori su dobri ljudi, a senat je zla životinja". Srbi su dobri ljudi, kao i ostale nacije na južnoslovenskim prostorima. Nekoliko decenija u komunističkoj Jugoslaviji se moglo manisfestovati to međusobno poverenje, taj sarajevski duh, pa Beograd kao kosmopolitsko središte inteligencije. Ako smo dobri ljudi, šta se dešava da postanemo, ako ne direktni akteri zločina i nasilja, ono bar saučesnici. To ključno pitanje poriva čovekovog, nagona za moći. To je ostatak darvinističke linije ljudskog roda i permanentnog pokušaja dresiranja životinje u čoveku - smatra Komšić.
Sagovornik Svetislava Basare kaže da do takvih pojava po pravilu dolazi sticanjem moći.
- U borbi za političku moć, svaka moć teži ekspanziji dok ne naiđe na veću moć. Svaka moć korumpira, a apsolutna moć apsolutno. Nacija je mutna, mistična ideja. Drugi kažu da je nacija varka emocija. Milioni ljudi se mogu poneti i mobilisati da stanu iza jedne zastave, jednog vođe, jedne ratne trube. Kažu da je nacija zamišljena zajednica, umnogostručeno, izvorno pleme. To je početni nivo socijalizacije i nastanka primarnog kolektivnog identiteta. U toj zajednici ćemo preko vere, nade i utehe pokušati da ostvarimo identifikujuči se sa strukturom koja svojm moći iskazuje moć kolektiva i silom ga garantuje. Senatori kao dobri ljudi postaju kao članovi senata zle životinje ukoliko se opredele za nasilje. To nije pretpostavka autorirteta nego distribucija straha. Prvo smo simbolički označili druge koje treba ignosirati ili ih isključiti iz zajendice, a nakon toga upotrebiti i silu u promeni datih granica. Mi smo se zadržali na rudimentarnim počecima zajednice. To može da učini samo kultura - ističe Komšić.
Na Basarinu konstataciju da nama nedostaje individualnost jer samo osvešćena jedinka može da bude osnov za osvešćivanje, Komšić kaže:
- Kad je reč o ličnosti, ima kod jednog francuskog filozofa mesto gde citira jedan francuski rečnik u kome definiše identitet kao spoznaju samoga sebe. To je snop svetlosti uperen na suštinu fenomena. A onda s razvojem nacionalne, moderne zajednice i s nacionalizmom, konformizmom unutar velikih društvenih grupa se to sopstvo među drugim sopstvima i ta ličnost pretvara u kolektivnu ličnost, a to guta ono što se zove sloboda i individualitet. Dobijamo jednu hijerarhijsku strukturu, organizmičku celinu u kojo pojedinac nema slobodu izbora. U analizi homosociologikusa kaže da se nama uilaskom u zajednicu unapred određene društvene uloge. Postoje 5 posto slobode, a ostalo su pravila igre i običaji koje nasleđuje - objašnjava Komšić.
Potom je naveo i primer iz knjige koja najbolje dočarava sve nedostatke pojedinca u Srbiji.
- Džon Stjuart Mil pre 160 godina piše knjigu o slobodi koju je preveo Petar Karađorđević. U tom eseju o slobodi, Mil kaže nema napretka ako se pojedinci pretvore u šrafiće državnog mehanizma koji ubija ono što se zove ličnost. Moderni identitet, ako nema prelaska na ličnost, ostajemo na nivou predmodernih zajednica gde je identitet na nivou plemena, gde pojedinci imaju pozajmljene ličnosti i nemaju mogučnost subjektiviranja. Samo prelazak sa identiteta na ličnost daje demokratsku crtu kulturi i daje šansu za slobodu i emancipaciju pojedinca, a onda i za emancipaciju kolektiva... Na žalost kod Dobrice Ćosića ima jedno mesto gde kaže da ako želi da bude čovek, Srbin prvo mora da bude Srbin pa tek onda čovek. Tu je priča o našem nasleđu kolektivizma, nasleđu dominacije kolektivnog superega nad individuom. Latinka Perović je analizirala istorijske tokove gde dominira obrazac holističke celine od seljačke do komunističke Srbije. Država i partija su se starali o sudbinama njenih građana. Milovan Đilas piše da je zadatak socijalizma bila industrijalizacija, koja je unapred determinisana. Nama se danas na političkoj sceni nude jedne ili druge poglavice koje ne žele da destruiraju pretpostavke koje rađaju poglavice i plemensko društvo, nego samo hoće da zamene tron vlasti - zaključio je Komšić.
Kurir.rs