Tako su stvari udešene na ovom svetu: u svako biće ili pojavu, pri samom nastanku, usađena je klica njegove propasti. Po ugledu na Boga, uostalom, proizvođači bele tehnike u frižidere i veš-mašine ugrađuju kvarove koji će se aktivirati za određen broj godina... Tu pomoći nema, ni Tvorca ni korporacije nemoguće je prevariti.
Povod za ove turobne redove je neslavna sudbina protesta dela opozicije koji su obeležili pozno proleće 2023. u Srbiji.
Šta smo imali?
Imali smo opozicione političare koji su u letu dograbili priliku koja im se učinila savršenom - dva užasna, besmislena, masovna ubistva i šok i sveopštu tugu u Srbiji.
Građanima koji su se odazvali njihovom pozivu da izlaskom na ulice i dostojanstvenim ćutanjem iskažu protivljenje zločinima i saučešće porodicama potureni su famozni zahtevi vlastima, koje su, opet, proglašene za krivce za masakre. Za sledeću nedelju već je bio zakazan politički miting, i za onu posle nje... s porukom da se od okupljanja "neće odustati do ispunjenja zahteva". Tako opoziciono i tako srpski!
Ali već posle tri nedelje broj učesnika je počeo rapidno da opada, i nije pomoglo ni angažovanje javnih ličnosti, ruku na srce, popularnijih čak i od onih koji reklamiraju klađenje. Istina, bilo je i nekoliko promašaja u selekciji govornika, a dovođenje Ivana Ivanovića predstavljalo je "pucanje u nogu"... Nisu bile od pomoći ni nezakonite i za građane iritantne blokade auto-puta, pogotovo ona na razmeđi juna i jula, kad su hiljade gastarbajtera na proputovanju kroz našu zemlju zaustavljene na vrućini ispred Dobanovaca...
I šta smo posle dva i po meseca šetnji dobili?
"Neformalnu grupu studenata 'Srbija protiv nasilja'" koja je donela suncobrane, ležaljke i dečji bazen pred Skupštinu i tu glumila izležavanje na plaži, uz podršku opozicionih poslanika Đorđa Miketića i Biljane Stojković, koja je demonstrativno (?) potopila noge u vodu. Studenti su tu igrali šumadijsko, Žikino i ostala srpska kola, što je - s obzirom na povod za proteste "Srbija protiv nasilja" - u najmanju ruku bilo neumesno.
Šta je bio razlog takvog sunovrata jednog pokreta koji je u početku imao desetine hiljada simpatizera?
Uzgred, da otklonimo svaku sumnju da je "sunovrat" možda prejaka reč, citiraćemo politikologa Bobana Stojanovića, jednog od najvatrenijih zagovornika protesta: "Bojim se da su protesti ušli u fazu '1 od 5 miliona' jer su posle pet-šest nedelja postali uobičajene šetnje subotom."
Šta je, dakle, razlog ovome?
Ona klica u samom početku usađena u opozicione šetnje: laž.
Delu opozicije koji je stajao iza subotnjih šetnji Beogradom nije bilo do izražavanja saučešća porodicama žrtava (ne govorimo o ličnim osećanjima, nego o javnom delovanju) ni do borbe protiv nasilja, već su emocionalni šok Srbije pokušali da instrumentalizuju u političke svrhe. Neumesno insistiranje na
Anketnom odboru ovu činjenicu u potpunosti potvrđuje.
Građanima, naravno, nije bilo teško da shvate istinu. Kompromitovani nesposobnošću u ranijem periodu, bez ikakvog političkog programa koji bi mogao da mobiliše potencijalne pristalice i bez vizije budućnosti, osim kad je njihov dolazak na vlast u pitanju, ovi opozicioni političari ostali su bez iole ozbiljne podrške građana. Odnosno, vratili su se na nivo od pre 3. maja.
Goli, kao car iz bajke.
N. N.