Nagle promene vremena nisu samo meteorološki već i sve veći zdravstveni problem. Oscilacije krvnog pritiska, glavobolje, kao i mentalne tegobe najčešći su problemi zbog kojih se, sa svakom promenom vremena, pune čekaonice u domovima zdravlja.
Na nagle promene vremena reaguju i deca, a kod hroničnih pacijenata bolest može da se i iskomplikuje.
Iako često bude prolaznog karaktera i bez većih posledica, tegobe izazvane temperaturnim oscilacijama od 15 stepeni mogu da nas izbace iz ravnoteže. Zbog "vremenske klackalice" i superćelijskih oluja pate čak i najmlađi. - Ako pričamo o deci najviše su ugroženi mali pacijenti koji imaju astmu, koji imaju osetljive disajne puteve, tzv. bronhopstrukcije i kad dođe do premene vremena kao što je juče, prekjuče kad je došlo do zahlađenja, dolazi do suženja bronhija. Kad je hladno vreme bronhije se malo suze i ti mali pacijenti počnu da kašlju, da sviraju u plućima i javi se taj tip tegoba - rekao je dr Saša Milićević, pedijatar.
Uz fiziološki stres, nagle vremenske promene predstavljaju često okidač za slabe tačke u organizmu naročito kada je reč o mentalnom zdravlju. - Na neki prvi znak pogoršanja jako je važno da se jave na kontrolu jer zaista može da dođe do komplikacija psihičkog stanja i uvek je naravno bolje reagovati na vreme i reagovati što pre pre nego što do neke promene i dođe. Opšte je poznato da nagle promene vremena utiču i na sve nas. Najčešće prvo dođe do nesanice, do razdražljivosti, iscrpljenosti, pada koncentracije ... i onda dolazi do depresivnosti kada dolazi do oscilacija u spoljašnjoj temperaturi - rekla je dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut.
Blaže reakcije na promene vremena kod zdravih i meteosenzitivnih osoba se mogu kontrolisati boravkom na čistom vazduhu, adekvatnom fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom. Ipak, pojedine signale ne treba potceniti i sve pripisati promeni vremena, zato uvek pažljivo treba osluškivati svoj organizam i šta nam poručuje.
Kurir.rs