Aleksandra je bila dete jugoslovenskih imigranata iz radničke klase koji su živeli u predgrađu Vankuvera u Kanadi. 1985. godine ona se takmičila na izboru za Mis Kanade i to ju je lansiralo u sam vrh popularnosti među muškarcima.
"Momci su hrlili kod nje. Bila je visoka, bila je prelepa, mogla je da očara bilo koga", rekla je njena prijateljica Endži Kasorija.
"Aleks je bila plavuša, lepa, upečatljiva. Imala je zao smisao za humor."
Aleksandra je imala 20 godina kada se zaposlila kao stomatološka asistentkinja, ali je i dalje živela sa roditeljima sa kojima je bila veoma bliska. Ona i njena majka su imale jedan hobi - svake nedelje bi išle u obilazak kuća koje su bile na tržištu prodaje, maštajući tako da će jednog dana moći da kupe neku od njih.
Dok su jedne nedelje stajale u dvorištu jedne od tih kuća na prodaju i pričale nešto na Hrvatskom, jedna žena im je prišla, obrativši im se na Hrvatskom rekla je:
"Ja sam Jelka Pešić."
Punačka mala žena, srdačnog osmeha počela je da priča sa majkom i ćerkom govoreći im da ima isti hobi kao i njih dve, da njen muž i sin drže automehaničarsku radnju i da Aleksandra dođe kod njih kad god poželi. Jelka se čak i našalila da su Aleksanda i njen sin Džo "kao stvoreni jedno za drugo".
Kada je videla da je Aleksandri neprijatno zbog te situacije, povukla se dajući joj samo vizit-kartu automehaničarske radnje.
Nakon nekoliko meseci Aleksandri je zaista bio potreban majstor, pa je otišla kod Džoa Pešića, Jelkinog sina, koji je tada imao 27 godina.
Džo je zaista bio "kao stvoren" za Aleksandru i njih dvoje uskoro započinju vezu.
"Uvek se pojavljivao sa cvećem, vodio ju je u najlepše restorane. Džo je imao motocikl, pa su se često vozili", ispričala je kasnije Aleksandrina drugarica.
Nakon par meseci zabavljanja, Džo je zaprosio Aleksandru, a niko srećniji nije bio od Jelke.
Ali tu počinju da se naziru prvi problemi. Jelka je htela da se pita za sve. U sve se uplitala. Ona je znala bolje koliko gostiju treba da pozovu na svadbu, kakvu venčanicu Aleksandra da nosi, koje običaje da poštuju itd.
To je Aleksandri bio prvi signal da nešto nije kako treba, ali venčanje je ipak održano 11. juna 1988. godine.
Međutim, umesto da popusti - Jelka je još više pritiskala mladi par, pogotovo Aleksandru namećući joj svoje stavove vezane za brak i bračni život. I taman kada je Aleksandri svega bilo dosta, Jelka i njen muž su mladom paru dali ponudu koja se ne odbija - dali su im pozamašnu sumu novca da kupe kuću koja se nalazila u njihovom komšiluku.
Jelka je sada bila još bliže paru i još ih je više kontrolisala. Ona je bila osnovni i najveći problem koji je stajao između Aleksandre i Džoa.
1989. godine Aleksandra i Džo dobijaju bebu Brendona. To pokreće lavinu negativnih dešavanja između svekrve i snajke. Jedne večeri Jelka je došla da pričuva bebu dok su Aleksandra i Džo u gradu. Insistirala je da detetu skuva čaj koji će da ga "umiri". Aleksandra joj je strogo zabranila da detetu daje čaj, ali kada su došli kući našli su bebu kako tako duboko spava da joj se jedva nazirao puls. Jelka je Brendonu dala čaj koji ga je toliko uspavao da je dete palo u neki vid kome.
Ipak, beba se ubrzo oporavila, ali Aleksandra nije mogla da oprosti Jelki što je detetu dala čaj uprkos tome što se ona protivila.
Aleksandra uzima bebu i odlazi kod majke, dok mužu postavlja ultimatum.
"Bila je veoma razočarana što je Džo nije stavio na prvo mesto ispred svojih roditelja.. Nije mogla da nastavi tako da živi i nije želela da odgaja dete u tom stresnom okruženju", ispričala je kasnije njena drugarica.
Pošto Džo nije reagovao, nakon dve godine braka Aleksandra je podnela zahtev za razvod. Tada je postalo gadno. Nakon sukoba oko vlasništva i finansija, brak je okončan, a starateljstvo nad detetom dobila je Aleksandra.
Dana 5. avgusta 1992. godine, Aleksandra i njena drugarica sele su kola na parkingu ispred doktorske ordinacije gde su radile, spremajući se da krenu kući.
Drugarica je bila na suvozačkom mestu i htela je da spusti torbu ispod sedišta pa se sagnula, a Aleksandra je u tom momentu pogođena u rame i u glavu. Drugarica je samo čula škripu kočinica automobila koji se udaljava.
Uprkos tome što je hitno prevezena u bolnicu, Aleksandra je preminula od prostrelnih rana. Imala je samo 25 godina. Njen sin je tada imao 3 godine.
Tridesetak ljudi svedočilo je zločinu. Svi su videli crveni automobil i dva crnokosa muškarca u njemu. Neko je zapisao i registraske tablice, a policija je otkrila da je reč o ukradenom automobilu.
Istražitelji su odmah ispitali Džoa, koji je imao čvrst alibi: taj momenat on se kupao na bazenu sa svojim sinom kilometrima daleko od mesta nesreće.
Istražujući slučaj, policija tada saznaje da je Aleksandra par dana kasnije poštom dobila knjigu o ženi Sidni Džejms koja je bila "terorisana" pre nego što je ubijena. U toj knjizi su bile podebljani delovi koji govore o "smrti Sidni Džejms" kao i upozorenja koje je dobila kao što je zapaljeno drvo u dvorištu.
Tada Aleksandrina drugarica otkriva policiji da je par dana ranije neko zapalio stablo koje se nalazilo u dvorištu Aleksandrine kuće.
"Sve što se dogodilo Aleksandri, dogodilo se i toj ženi u knjizi i sve je bilo podvučeno crnim linijama," rekla je njena drugarica.
Istražitelji su proverili alibi Džoovih roditelja, ali oni su u vreme ubistva bili u kupovini. Ali policija je uspela da locira crveni automobil, uzme otiske prstiju i dođe do izvesnog Milana Nenadića.
Milan je pripadao malom kriminalnom krugu, ali su ga videli kako ulazi u kola Jelke Pešić i sa njom se vozi do tržnog centra gde su se razdvojili. Policija je kod njega našla 30.000 dolara, a do vlasti je stigla i informacija da je neko video Jelku kako pali drvo u Aleksandrinom dvorištu.
Takođe je neko primetio da Milan Nenadić izlazi iz Jelkine kuće, a ona mu govori "To je onda to. Uskoro će sve biti dobro."
Prijatelji su potvrdili da su u kući Jelke Pešić videli knjigu "Smrt Sindi Džejms" i tada je Jelka uhapšena.
Jelka Pešić i muškarci koje je angažovala da ubiju njenu snaju su uhapšeni i osuđeni. Svi su dobili maksimalnu doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost žalbe nakon 25 godina. 2008. godine Jelka se žalila sudu i tražila uslovnu slobodu jer je bolesna, ali joj sud to nije odobrio. Obrazloženje je bilo da im se javi 2018. godine, ali nije poznato javnosti šta se dalje desilo sa njom.
Džo Pešić nikada nije optužen za zločin. Njegov sin Brendon dodeljen je Aleksandrinoj majci.
(Kurir.rs/ Stil)
Bonus video: