Otkako je učenik sedmog razreda OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u Beogradu 3. maja ubio devet đaka te škole i čuvara, a njih petoro ranio, postavlja se pitanje na koji način će on biti kažnjen, s obzirom na to da je u vreme izvršenja teškog zločina imao 13 godina i krivično nije odgovoran.
Ovaj dečak je baš juče napunio 14 godina, a rođendan je dočekao na jednoj psihijatrijskoj klinici u Beogradu, u kojoj se nalazi skoro tri meseca, u strogoj izolaciji, okružen lekarima i policajcima. On se nalazi sam u sobi, nema kontakt sa spoljnim svetom, a s njim jedino komuniciraju lekari, koji imaju zadatak da utvrde da li pati od neke duševne bolesti, poremećaja ili ima neke druge psihičke smetnje ili probleme koji ga čine opasnim po okolinu.
- To što dečaku ubici ne može da se sudi i to što on ne može da ide u zatvor uznemirava javnost. Dečak je svoj zločin planirao, a 3. maj je izabrao da svoj monstruozni plan sprovede u delo upravo jer je bio svestan činjenice da neće odgovarati pred zakonom - kaže naš izvor i objašnjava:
- Međutim, to što on neće ići u klasičan zatvor ne znači da će biti slobodan. Naime, vrlo je realno da će ovaj dečak dugo, dugo, postoji mogućnost i do kraja svog života, ostati u ustanovi zatvorenog tipa, odnosno na psihijatriji.
Naš izvor objasnio je šta to konkretno znači.
- Naime, ovaj učenik OŠ "Vladislav Ribnikar" je trenutno na psihijatrijskoj klinici uz saglasnost majke. Majka može tu saglasnost da povuče, ali to ne bi nikako značilo automatsko puštanje ubice na slobodu. Dakle, u slučaju da majka povuče saglasnost, o daljoj sudbini i zadržavanju dečaka morali bi da se izjasne stručnjaci, komisija veštaka psihijatara i psihologa. Posle njihovog nalaza i mišljenja o njegovom psihičkom stanju i mogućnosti da shvati šta je učinio, konačnu odluku o tome da li može da bude pušten, što je malo verovatno, dao bi sudija - objašnjava proceduru naš sagovornik:
- Znači, konačnu reč o tome da li dečak ubica može da se pusti, uslovno rečeno na ulicu, daje sud! Imajući u vidu težinu krivičnog dela, njegove posledice, način izvršenja, hladnokrvnost počinioca i druge okolnosti, gotovo je nemoguće da će se on ikada naći van zidina psihijatrijske ustanove.
Da je dečak ubica imao određene probleme, navedeno je i u otvorenim pismima roditelja žrtava masakra. Jedna majka je svoje bolno pismo počela rečima "roditeljima nelečenog dečaka".
- Mi više u ovozemaljsku pravdu ne verujemo, ali se trudimo da nastavimo da verujemo u ljudskost i u istinu. Sećate se da su nam deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku. Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih sedam dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba?! Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica? Misli koje će nas doživotno moriti su: "Zašto mu niste pomogli?!" Zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi našu decu vodili na časove umetnosti i sporta?! - napisala je, između ostalog, Nina Kobiljski, majka ubijene devojčice.
(Kurir.rs)
Bonus video: