Možda deluje da nema svrhe proveravati da li ABS radi ukoliko ne svetli nikakva lampica na instrument tabli, pošto bi u slučaju kvara trebalo odmah da se upali lampica koja upozorava da ABS ne radi.
Međutim, situacija u praksi pokazuje da se ta lampica ne pali uvek kada bi trebalo da se upali, tako da provera u vožnji itekako ima smisla.
Postoji više "scenarija" zašto vozač ne dobije upozorenje na instrument tabli kada ABS ne funkcioniše. Na primer, pokvari se ABS i vlasnik smatra da je popravka suviše skupa, tako da samo "ugasi" lampicu koja ukazuje na kvar i nakon nekog vremena proda auto. Kupac smatra da je sve u redu i da mu ABS normalno radi, sve dok ne otkrije da u stvari ne radi.
"Gašenje" lampica na instrument tabli se kod nekih automobila obavlja relativno lako, a kod drugih to može da bude vrlo komplikovano ili jednostavno nemoguće. Zavisi od starosti, generacije, modela i proizvođača. Tu nema pravila, ali neretko je moguće. Dakle, može da bude reč o namernoj prevari.
Sa druge strane, možda prodavac automobila ni sam ne zna da ABS ne radi, pri čemu se lampica ABS-a na instrument tabli regularno pali prilikom startovanja motora i odmah zatim gasi, upravo onako kako je i predviđeno. Dakle, lampica nije "ugašena", ali ABS ne funkcioniše i to bez upozorenja od strane lampice koja nije "ugašena".
Ovo je već mnogo komplikovaniji problem… Pritom, postoje primeri da kada se u ovakvim slučajevima skine kabl sa senzora, odmah se upali lampica ABS-a na instrument tabli. To nam govori da problem nije u senzoru, već u nekom drugom delu sistema. U ovakvim situacijama, zbog sopstvene bezbednosti, što pre idite u servis.
Provera ABS-a pre kupovine automobila
Mnogi prodavci verovatno sigurno neće biti oduševljeni ako im kažete da ćete oštrim kočenjem proveriti hoće li ABS da se aktivira kada bi trebalo da se aktivira.
Stvar je u tome što se veliki broj vozača i dalje plaši ABS-a, odnosno plaše se da će nešto da se pokvari, pukne, slomi i slično ukoliko snažno "zakucate" papučicu kočnice, naročito na suvom asfaltu.
Zato ABS možete da testirate i na mnogo blaži način. Jednostavno nađite bilo koju površinu na kojoj će gume imati slabo prianjanje. Ne moraju čak ni sve gume da imaju slabo prianjanje, već samo gume sa jedne strane ili samo jedna guma.
Ne mora to da bude sneg, led ili mokar asfalt. Odlično može da posluži asfalt pokriven peskom, put nasut šljunkom ili bilo koja druga površina na kojoj bi blokirali (proklizavali) točkovi bez ABS-a. Može da posluži i trava na nekoj livadi, naročito ako je iole mokra.
Zbog bezbednosti, odnosno da ne biste sleteli s puta u neku njivu ili udarili auto na parkingu, proveru ABS-a obavljajte u bezbednim uslovima i pri maloj brzini.
Brzina ipak ne sme da bude suviše mala – bar preko 20 km/h će biti sasvim dovoljno, mada je "idealno" 30 km/h – prvenstveno zbog bezbednosti. Nema potrebe da idete 50 km/h ili više.
Nije obavezno da sva 4 točka budu na klizavoj površini da bi ste proverili da li će ABS da se aktivira. Dovoljno je da samo jedan točak prilikom oštrog kočenja naleti na klizavu površinu da bi se ABS aktivirao.
To ćete lako zaključiti po trešenju papučice kočnice i zvuku kao da se nešto lomi. Zato je veoma važno da pre toga znate kako ABS reaguje kada se aktivira, da biste umeli da prepoznate da li radi ili ne radi.
ABS kod nekih automobila može da bude izuzetno bučan – toliko da vas uplaši, a mnogi pomisle kako se nešto lomi, naročito kada osete i pulsiranje papučice kočnice. Budite bez brige. Koliko god buke da se javlja, sve je u redu.
Ukoliko ne radi ABS, to znači da ne radi ni elektronska kontrola stabilnosti, poznatija kao ESP, ali se u zavisnosti od proizvođača naziva i ESC, VDC, DSC, VSA… Bez ABS-a neće moći da rade ni razni drugi bezbednosni sistemi, kojih na savremenim automobilima može da bude zaista mnogo.
(Kurir.rs/Srbija Danas)
Bonus video: