Kako vam je bilo na odmoru? Ili još bolje pitanje - kako ste se osećali nakon povratka sa odmora. Da li ste došli puni utisaka, zadovoljni i spremni da se vratite svakodnevici?
Ako je odgovor potvrdan, onda spadate u malu i privilegovanu grupu ljudi koji su se srećni vratili sa odmora.
Prema nezvaničnoj statistici svaka peta osoba sa letovanja se vrati zadovoljna i srećna, što nas dovodi do problematične brojke, procenutalno 80 odsto, koja se vrati kući nesrećna, mrzovoljna i veoma nezadovoljna. Iako se postavlja naizgled logično pitanje - zašto bi bilo ko došao nesrećan sa odmora, odgovor je daleko komplikovaniji, jer kako se ispostavlja, velika grupa ljudi još uvek nije naučila čemu služi odmor, niti kako da ga iskoristi.
Minja Radović, porodični psihoterapeut i bračni savetnik, otkrila je koji su razlozi zbog kojih je statistika psihološkog stanja posle odmora poražavajuća.
- Odgovor je daleko od jednostavnog jer mi ne znamo šta je kod svakog pojedinca bio okidač-uzročnik lošeg raspoloženja nakon odmora. Problem uglavnom počiva na tri faktora - da li su odmor proveli onako kako su želeli, da li ih svakodnevica asocira na stres kojem ne žele da se vrate i na kraju, na odmoru ne možete pobeći od sebe.
U mojoj praksi u radu sa ljudima najčešće je problem što je odmor bio željen, ali je proveden neželjeno. Kad to kažem mislim na okruženje. Osećali su se prinuđenim da provedu dane letovanja sa osobama sa kojima nisu želeli. Najčešće sa porodičnim članovima sa kojima nisu u dobrim odnosima ili nisu ni svesni da su u lošim odnosima. Takav odmor često bude iscrpljujuć jer neko uvek mora da ispunjava želje, a da svoje nikad ne stvari na prvo mesto. Očekivano za rezultat dobijamo nesrećnog pojedinca koji se vratio sa odmora još umorniji nego što je otišao.
Kako objašnjava, preopterećenost poslom je jedan od ključnih problema savremenog društva, pa pojedinci posao spakuju u kofere i ponesu ga na odmor.
- To nije odmor. To je nekoliko dana u godini kada želite da ste slobodni, isključeni i van sveta kojim ste inače okruženi. Obično se predlaže u stresnim situacijama da ljudi promene lokaciju i okruženje, kako bi imali vremena za sebe i potencijalno uvideli da njihov život ne mora da bude samo nelagoda, napetost ili neprijatnost. Na žalost u korporativnom svetu ljudi iz egzistencijalnog straha posao nose svuda sa sobom i to ne samo na odmor. Donose ga u dnevnu i spavaću sobu, pa je nezadovoljstvo dominatan osećaj.
Kao poslednju stavku Minja Radović navodi “želja da se pobegne od sebe” i dodaje da jedino što možete je da vidite sebe, ali ne i da uteknete od sopstvene ličnosti.
- Ako ste na odmoru, to ne znači da ste druga, lošija ili gora osoba. To je ista osoba koja je bila pre nego što ste ušli u avion, autobus ili automobil. Problem, ako postoji, putuje sa vama. Kao i slučaju izolacije za vreme pandemije, tako i na odmoru, vi ostajete na kraju dana sa sobom. Anksioznosti, dileme i brige mogu da utihnu za desetak dana, ali se odmah aktiviraju po povratku i zato ljudi često izgovaraju - posle odmora mi treba odmor. Najčešće nije hroničan umor, već podsetnik da opet treba da se suočimo sa stvarima sa kojima možda ne želimo. Rad na sebi je ključan, to je dug i mukotrpan proces. To nije nešto što će se desiti preko noći ili za nekoliko meseci. Kada znate šta želite, ispunjavate svoje potrebe i pravite granice u poslu i interpersonalnim odnosima, tek tad je odmor, odmor, do tada ste na umoru.
(Kurir.rs/BlicŽena)
Bonus video: