Od ukupno 5.691.551 građanina Srbije s nezavršenom osnovnom školom, 357.406 je onih starijih od 15 godina, što je približno broju stanovnika Novog Sada (376.012). Nešto manje od 38.000 građana starijih od deset godina je nepismeno, pokazali su rezultati popisa stanovništva iz 2022. godine koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).
Svakako treba imati u vidu da se broj ljudi s nepotpunim osnovnim obrazovanjem od popisa iz 2011. smanjio sa 13,68 na 6,28 odsto. Posmatrano prema polu, broj žena bez školske spreme dvostruko je veći u odnosu na broj muškaraca, i to za 137.344. Od 38.000 potpuno nepismenih građana, čak 71 odsto su žene, a više od polovine njih ima preko 65 godina.
Što se tiče kompjuterski pismenih ljudi, odnosno onih koji koriste osnovne računarske aplikacije, znaju da pretražuju informacije na internetu i imaju znanja iz oblasti elektronske komunikacije, njih je oko 46 odsto, dok 30 odsto ljudi delimično poznaje rad na računaru, a 24 odsto je kompjuterski nepismeno.
Ljiljana Đorđević, načelnica odeljenja popisa u RZS, kaže za Kurir da su ovi podaci bili očekivani.
- Među 357.000 su osobe koje nisu završile osmnogodišnju školu, a najviše je onih koji su završili samo četvorogodišnju. Prosečna starost ove grupe bez svršenog potpunog osnovnog obrazovanja je oko 70 godina, a imajući sve to u vidu, to nije loš podatak. Svakako treba uzeti u obzir i da postoje lica koja ne mogu da idu u školu iz raznih razloga - objašnjava Đorđevićeva:
- Broj kompjuterski pismenih ljudi je povećan, što je i bilo očekivano. Kada pogledamo broj ljudi sa samo osnovnom školom, on se smanjuje, a srednjoškolci zauzimaju najveći procenat, oko 53 odsto. Sve je više i onih koji su završili i viši novo obrazovanja.
Ipak, sociolog Bojan Panaotović kaže za Kurir da broj od preko 357.000 građana koji nemaju svršeno osnovno obrazovanje pokazuje da kao društvo moramo da vidimo kako da pristupimo mlađim ljudima i da ih motivišemo da završe osnovnu školu.
- Treba im objasniti da je to dobro za njih, da će im pomoći da bolje žive, pronađu bolji posao, da iskažu probleme porodici, prijateljima, institucijama, državi. Bitno je naglasiti da to svako može, a institucije su tu da pronađu mehanizme. Ako ste polupismeni, mnogo lakše postajete plen "lovaca na ljudske duše". Bolji uslovi života su i te kako mogući, samo je potrebno da budete bar osnovno obrazovani kako biste popunili obrasce, imali zdravstvenu zaštitu - kaže Panaotović.
Dodaje da su žene, i pored velikog napora društva, i dalje u lošijem položaju u odnosu na muškarce.
- To pokazuje podatak da je više žena bez osnovnog obrazovanja, zato ne treba negovati aspekt u društvu da žena treba da bude samo majka i domaćica, već je i za žene karakteristično da vole da uče, napreduju u poslu i teže boljem životu.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video: