PREDSEDNIK VUČIĆ SA PENDAROVSKIM: Odlično se razumemo, imamo bratske odnose i oni će se dalje razvijati
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Prohoru Pčinjskom ugostio predsednika Severne Makedonije Steva Pendarovskog.
Dvojica predsednika najpre su obišli manastir Sveti Prohor Pčinjski, a zatim su održali zajednički sastanak, nakon kog su poručili da su ovom posetom potvrđeni izuzetni odnosi koji postoje između dve zemlje.
- Mnogo sam srećan što danas možeo da budemo gosti u ovom prelepo manastiru. Da potvrdimo samo izuzetne odnose koji postoje između Srbije i Severne Makedonije. Bio sam oduševljen kada sam video ljude ovde jutros koji govore makedonskim jezikom. Odlično razumemo makedonski jezik, kao i vi srpski. Nemam problem da kažem da smo mi prijatelji, da imamo bratske odnose, verujem da će se ti odnosi dalje razvijati. Naša trgovinska razmena je 1, 5 milijardi na godišnjem nivou. Sada razgovaramo i o spajanju kada su u pitanju železnice. Hoću da se zahvalim i na istorijskim odlukama koja je srpska crkva donela na dobrobit naših naroda. - rekao je predsednik Vučić i dodao:
- Želim da vam čestitam praznik Svetog Iliju, svim makedoncima Ilindan i da se uvek osećate da ste dobordošli, bilo gde na teritoriju Srbije. Znam da to osećate kao svoju zemlju, baš kao što i mi vas osećamo kao braću.
Pendarovski: Nadam se da će opstati tradicija proslave Ilindena u Prohoru Pčinskom
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je, prilikom posete Manastiru Prohor Pčinjski, da se nada da će opstati dobra tradicija proslave Ilindena, najvećeg državnog praznika te zemlje, "na mestu gde je makedonska republika formirana".
Naveo je da se nada da će se sledeće godine na istom mestu ponovo proslaviti Ilinden, kako bi se odala pošta najvećim nacionalnim velikanima Severne Makedonije.
Pendarovski je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na njegovom ličnom zalaganju da Severna Makedonija svoj najveći državni praznik slavi na mestu na kojem je formirana, kao i na tome što on lično ove godine predvodi srpsku delegaciju.
"Prva makedonska republika je formirana u ovom manastiru koji se sada nalazi na teritoriji Srbije. Kada je formirana, to je bila jedna državna zajednica", rekao je Pendarovski na zajedničkoj konferenciji za medije sa Vučićem.
Dodao je da, i pored toga što se manastir nalazi u drugoj državi, to ne znači da Makedonci ne treba da dolaze u Prohor Pčinjski i da odaju poštu onima koji su osnovali makedonsku republiku.
Naglasio je da je Ilinden od najvećeg značaja za Severnu Makedoniju i njen narod.
Predsednika sačekao veliki broj građana
Predsednika Vučića sačekao je veliki broj građana, sa kojima je porazgovarao. Građani su izneli svoje lokalne probleme, vezane za put i vodu. Građani su uručili Vučiću pisma.
- Traže ljudi put, i s pravom ga traže - rekao je predsednik i dodao da sve to košta, da nije džabe.
Predsednik je prisutnim makedonskim državljanima čestitao Dan Republike.
Od meštana Lopardince predsednik Vučić je dobio poklon "prohor" uz reči "Da Vas čuva", nakon čega se tri puta srpski izljubio sa sveštenstvom i ušao u manastir.
Vučić je preneo da su meštani sela Jablanica tražili put i to s pravom, jer ga nemaju 80 godina, te preneo da će od ponedeljka mašine stići i da će početi da se radi na poboljšanju uslova u tom delu Srbije. Vučić je primetio i da je u Jablanici prvi put posle 35 godina rođeno dete.
Aleksandar Vučić i Stevo Pendarovski najpre obilaze manastir Sveti Prohor Pčinjski.
Zajednički sastanak dvojica predsednika počeće u 12.30 časova, posle koga će uslediti njihovo obraćanje.
Vučić dočekao Pendarovsog
Predsednik Vučić dočekao je predsednika Severne Makedonije Stevu Pendarovskog. Dvojica zvaničnika obilaze manastir Sveti Prohor Pčinjski.
Manastir Prohor Pčinjski stariji od devet i po vekova
Manastir Svetog Prohora Pčinjskog ima istoriju dužu od devet i po vekova, a važan je i kao kulturo prosvetni centar toga kraja.
Između ostalog u ovom manastiru održano je i prvo zasedanje ASNOM-a - Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije, 2. avgusta 1944. godine, što se smatra mestom gde je formirana savremena makedonska država, koja danas obelžava Dan Republike.
Manastir se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, a sredinom 2021. godine obeležio je 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.
Nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac. U sklopu manastira radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.
Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom "Mirotočivom", koji mu je prorekao da će postati car.
U sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja. Dolaskom Osmanskog carstva u Srbiju završava se razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države.
Prema nekim izvorima, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru, a predanje kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.
Postoji nekoliko zapisa koji svedoče o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i o tome da je u srpsko-turskim ratovima 1876 - 1878. godine, manastir bio jedan od važnih centara ustanka.
Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata i 1915. i 1941. godine. Stavljen je pod zaštitu zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Sveobuhvatna revitalizacija manastira, čiji je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine. Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljučujuci i staru vodenicu.
Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i mini hidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja. Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, koji je izgoreo u požaru 2014. godine.
Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije. U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.
(Kurir.rs)
Bonus video: