Pre 22 godine oko 22 sata na parkingu u Ulici Džona Kenedija kod broja 15 ubijen je pukovnik Momir Gavrilović, bivši radnik Državne bezbednosti.
Dva dana javnost o tome nije obaveštena, a te kobne noći 3. avgusta on se vraćao sa sastanka sa savetnicima tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.
U čoveka kojeg su zvali Gavra, Moco, kao i pukovnik Perić (što mu je ostalo iz rata) pucano je najverovatnije iz "škorpiona" sa prigušivačem, a u likvidaciji su učestvovale, pretpostavlja se, dve osobe. Do dana današnjeg nije otkriveno ko su one. Prema tvrdnjama očevidaca sa mesta zločina su pobegle u sivom mercedesu beogradske registracije koja je počinjala sa tri četvorke.
Ne znaju se ni tačni motivi ubistva, a u medijima se navodilo da ih je više.
Jedan bi mogao biti da je Gavrilović kolegama iz Javne bezbednosti navodno saopštio saznanja o likvidaciji Slavka Ćuruvije, koji je izneo dokaze o saradnji pojedinih ljudi iz kabineta Zorana Đinđića sa surčinsko-zemunskim klanom.
Drugi motiv je mogao biti upavo taj sastanak bivšeg operativca DB sa tadašnjim Koštuničinim saradnicima Radetom Bulatovićem, savetnikom za nacionalnu bezbednost (potonjim direktor BIA i ambasadorom Srbije u Ukrajini), Gradimirom Nalićem, savetnikom za ljudska prava i šeficom Koštuničinog kabineta Ljiljanom Nedeljković.
I tu je ostalo nejasnoća. Pominjao se u medijima kasnije da je bio samo taj jedan susret, ali se mogu naći i informacije da ih je bilo tri, odnosno da je treći bio u toj noći kada je ubijen.
Posle atentata Demokratska stranka Srbije koju je vodio Koštunica oglasila se saopštenjem u kojem je navedeno da je Gavrilović likvidran jer je predao dokumenta koja optužuju tadašnju Vladu Srbije i Demokratsku stranku Zorana Đinđića za korupciju i afere.
Tadašnji šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Beba Popović istupio je sa izjavom da bi policija morala da sasluša Ljiljanu Nedeljković i optužio je da ona zna ko je ubica, jer je Gavrilovića pozvala telefonom da dođe na sastanak u kabinet odvrativši ga od planiranog puta u Beč. Beba je tvrdio da je Gavra bio jedan od glavnih svedoka kriminalnih aktivnosti DB posle 5. oktobra 2000.
Cela ta priča nije mogla da prođe bez Šešelja koji je na konferenciji saopštio da poseduje dokument da je tadašnji RDB pratio Gavrilovića uoči ubistva.
Aleksandra Gavrilović Lazić na saslušanju u policiji je rekla da je desetak dana posle ubistva njenog supruga u posetu joj dolašao Čedomir Jovanović.
- Ponudio mi je pomoć, pa čak i obezbeđenje, jer je, kako je rekao, moj muž ubijen greškom umesto svog kuma. On je predložio i da razgovaram s novinarima da bi se intenzivirao rad policije i istražnih organa.
Tri godine nako atentata Čedomir Jovanović je pozvan na informativni razgovor sa inspektorima UBPOK što je izazvalo veliku pažnju javnosti, posebno zbog teških optužbi koje je izneo na račun premijera Koštunice, ministra policije Dragana Jočića i šefa BIA Bulatovića.
On je za pomenutu trojku optužio da skrivaju izveštaj policije u kojem stoji da Milorad Ulemek nije govorio istinu kada je u sudu naveo da je 700 kilograma heroina iz Komercijalne banke prodato Zapadu, a ne spaljeno, kako je 2001. godine zvanično saopšteno.
Jovanović je Koštunicu pozvao i na detektor laži, da odgovori "ko je 14 meseci skrivao Ulemeka i da li je smrt Gavrilovića zloupotrebljena u političke svrhe".
U medijima se te 2004. postavljalo pitanje da da li je Čeda "jednim potezom ubio dve muve", odnosno čelnike vlade pokojnog Đinđića potpuno oslobodio krivice u vezi s Gavrilovićem, a Koštunicu i njegove optužio za podršku Legiji, čoveku optuženom za četiri najteža krivična dela.
- Nego šta je, nego pokušaj napada na stranku, a Jovanović time hoće da zametne tragove, jer najbolje zna šta je radio - rekao Nebojša Bakarec, tada član IO DSS.
Kurir.rs