Postoje filmovi kojima se posle dužeg vremena vraćam sa izvesnom dozom pribojavanja da nisu, što se kaže, "dobro ostarili". Komplikovano je definisati šta ovo tačno podrazumeva, naravno da ne očekujemo tehnološka čuda kakva postoje danas, ali neke mane s vremenom postaju očiglednije, a i gledalac je s godinama sigurno promenio kriterijume. I onda se dogodi da nešto što smo sa oduševljenjem gledali kao mladi danas deluje prosečno i razočaravajuće.
Pogledao sam "Pakt s vukovima", zanimljivo delo francuskog režisera Kristofa Žansa koje je svojevremeno kod nas bilo mali hit. Dobro je prošao u bioskopima i na televizijama je bio rado gledan. Ove godine pojavila se režiserova verzija, potpuno sređene slike i zvuka, čak je imala i ograničenu distribuciju van formata za gledanje u kućnim uslovima. I film je odličan, bolji nego što ga pamtim. Nije savršen, nikad nije ni bio, ali vredi podsetiti ga se, makar zbog punog formata slike i sjajne fotografije, što je bilo ograničeno na starim televizorima sa 4x3 ekranom.
"Pakt s vukovima" je teško žanrovski odrediti. U pitanju je francuski film koji njihovu kinematografsku tradiciju uspešno meša sa američkom i dalekoistočnom. Skupa produkcija, sjajna glumačka postava i osećaj da se ispreda neka epska priča oslanjaju se na američki pristup blokbasterima, rađenim tako da privuku što širu publiku. Valja se prisetiti da je s druge strane planete tada veliku pažnju privukao kineski istorijsko-akcioni "Pritajeni tigar, skriveni zmaj", koji je napravio iskorak u snimanju atraktivnih (i zakonima fizike prkosećih) akcionih scena, kojima obiluje i "Pakt". Ovlašno je zasnovan na istinitoj legendi o Zveri iz Ževudana, životinji (ili grupi životinja) koja je odnela nekoliko stotina života u Francuskoj u 18. veku, izazvala paniku i ozbiljnu i skupu reakciju tadašnjih vlasti da taj teror bude prekinut. Sa svim tim u vezi, "Pakt s vukovima" je za svoja dva i po sata istovremeno kostimirana istorijska drama, akcioni borilački film, misterija i natprirodni horor, sa začinima u vidu političkih i religijskih intriga i tajnih društava. Ova ogromna ambicija istovremeno je prednost i mana filma; isto važi i za, očekivano, veliki broj likova, što sve zajedno od gledaoca zahteva koncentraciju da bi priče bile ispraćene u potpunosti.
Elem, avanturista i prirodnjak Gregor de Fronsak dolazi sa istraži ubistva koja je počinila Zver, biće koje zvanično identifikuju kao vuka, ali je po rečima malog broja preživelih nešto sasvim drugo, najverovatnije nezemaljsko. Sa Fronsakom putuje Indijanac Mani, vrhunski borac, koga tumači Mark Dakaskos i koji svoje raskošno umeće prikazuje u najboljim akcionim scenama u filmu. Nažalost, Dakaskos nije uspeo da održi ovakav nivo u karijeri i brzo je potonuo u niskobudžetne produkcije. Spomenuti dvojac upoznaje lokalno plemstvo sa svim svojim spletkama, kao i šaroliki niz lokalaca koji nisu uvek ono što izgledaju na prvi pogled. U vrhunskoj glumačkoj ekipi odskaču Vensan Kasel u jednoj od svojih najzanimljivijih uloga i fatalno privlačna Monika Beluči.
Bez otkrivanja detalja u vezi sa Zveri kojih se možda neki od starih gledalaca i seća, a u nadi da će nove generacije filmofila i kritičara ponovo otkriti ovaj film, interesantno je koliko je malo osvrta na činjenicu da "Pakt s vukovima" počinje s Francuskom revolucijom. Politička pozadina Zveri i pretnje kralju deluju kao vesnik velikih društvenih promena, ali njihovi inicijatori su tajno društvo pri crkvi, navodno željno da se održi status kvo. A opet, o Zveri brinu ljudi iz naroda, nosioci buduće revolucije. Da li su glavni junaci zapravo reakcionarni element ovde, jer su upravo oni deo poretka i njegovi zaštitnici? Odgovor ne može biti drugi do - da, jesu, i o tome bi mogla biti napisana čitava zasebna analiza.
Kurir.rs/ TV Ekran Nikola Popević