Najugledniju francusku naučnicu, dobitnicu dve Nobelove nagrade, Mariju Kiri, progonili su ne samo naučni izazovi, nego i mučne medijske i ljubavne afere.
Pjer Kiri (1859-1906), ugledni francuski fizičar, posmatrao je svoju ženu. Nosila je crnu večernju haljinu, ukrašenu belom čipkom, koja nije bila deo njenog uobičajenog stila jedne naučnice, ali se te večeri, usred uzavrelog Pariza na prelazu iz XIX u XX vek, presijavala kao da je ozračena radijumom. Dugo nije prisustvovao ovakvom, nestvarnom, prizoru. To je bio jedan od retkih trenutaka kada su dvoje naučnika odlučili da izađu iz svog utočišta, laboratorije pri univerzitetu Sorbona, oronulog hangara ranije korišćenog za vežbe iz anatomije, iz koga će nastati otkrića koja će promeniti svet.
Njegova supruga, Marija Sklodovska Kiri (1867-1934), žena dobitnica dve Nobelove nagrade za doprinos na polju hemije i fizike i prva sa zvanjem profesora na svom matičnom univerzitetu – Sorboni, danas predstavlja simbol, čak stereotip požrtvovane naučnice, žene koja je svoje postojanje posvetila mukotrpnom istraživanju. Siromašna emigrantkinja rodom iz Poljske, ona dolazi u Pariz gde iz hladne sobice u potkrovlju, ulazi u trku za novim otkrićima, trku u kojoj će biti vodeća i koja će trajati ceo njen život.
Kako piše jedan od njenih savremenih biografa, Barbara Goldsmit u delu "Opsesivni genije" kojim je razotkrila i drugu stranu Marije Kiri, sigurni koraci, inteligencija i upornost doveli su je do vrha akademskog postignuća koja dobijaju planetarne razmere. Međutim, sav rad, iako mu je iskreno bila posvećena, skrivao je pred svetom Marijinu melanholiju i borbu sa depresijom. Nekada posustajući, nekada čvrsto držeći se, uspevala je da nadvlada svoje fizičke mogućnosti. Osvajala je i nepremostivo.
Nakon što su godinama radili zajedno, Pjer Kiri strada u saobraćajnoj nesreći, kad ga udara kočija na ulicama Pariza. Prerana Pjerova smrt ostaviće Mariju usamljenu, okruženu ćerkama, Irenom i Evom, teorijom radioaktivnosti, i otkrićima radijuma i polonijuma, "njene dece".
Zatvorena pred svetom, zatvorena prema sebi, obraćajući se Pjeru u svom dnevniku, pisala je da nastavlja da živi i radi jedino da bi njega učinila ponosnim. Čak i pred potpunim slomom, u godinama koje će uslediti Marija će napisati najpreciznije delo rane istorije radioaktvnosti "Traktat o radioaktivnosti" koje je pisala uz sjaj radijuma uz koji je takođe imala običaj da zaspi.
(Kurir.rs/National Geographic)
Bonus video: