Kontroverzne primedbe Oleksija Arestoviča, nekadašnjeg savetnika u kabinetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koje se direktno protive politici vlade, verovatno neće biti popularne u javnosti.
Zelenski i drugi vodeći ukrajinski zvaničnici isključili su mogućnost trgovine teritorijom za mirovno rešenje rata sa Rusijom ili članstvo u NATO, ali Arestovič predlože opciju Savezne Republike Nemačke kao jednu od brojnih mogućih opcija za kraj rata.
DA DEO UKRAJINE UĐE U NATO
Arestovič je govoreći u Jutjub intervjuu sa Julijom Latinjinom, ruskom novinarkom, rekao da je debata o članstvu u NATO razotkrila duboke protivrečnosti između ciljeva Ukrajine i ciljeva njenih glavnih zapadnih saveznika i sugerisao četiri načina da se to premosti.
Prvi bi bio da Ukrajina ubedi svoje zapadne saveznike da pristanu na njenu tačku gledišta, međutim, navodi da Ukrajini nedostaju "politički resursi" da to postigne.
Druga bi bila opcija Savezne Republike Nemačke u kojoj bi slobodnom delu efektivno podeljene Ukrajine bio dozvoljen ulazak u NATO u nadi da će ponovno ujedinjenje na kraju biti postignuto mirnim putem.
- Recimo da deo okupirane teritorije ostaje okupiran i van kontrole ukrajinske vlade. Držimo se ostalog. Koliko tačno ne znamo, ali je velika većina. Recimo da je to 80 odsto teritorije koju držimo. Ustvari, većina nas, veći deo države, kako su obećali, završava rat i ulazi u NATO. Mnogi bi to mogli nazvati superistorijskom prilikom - rekao je Arestovič.
Naveo je još dve opcije.
- Treća opcija je da nađemo kompromis, ali mislim da je najverovatnija opcija četiri. To je "marš pravde dva" - rekao je Arestovič misleći na pobunu Vagnera od 24. juna koju je predvodio Jevgenij Prigožin.
Naglasio je da opcija tri neće uključivati odricanje od ambicije oslobađanja Krima i okupiranih teritorija već pokušaj da se to učini mirnim sredstvima.
Ukrajinska vlada je dosledno govorila da njeni ratni ciljevi uključuju oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Krim, koji je anektiran 2014. godine.
KONTROVERZNI ARESTOVIČ
Arestovič, bivši psiholog i plodan bloger, slovi za kontroverznu ličnost u Ukrajini. Tokom prvih nedelja rata objavljivao je široko gledana ažuriranja o napretku sukoba i u jednom trenutku predviđao da je mirovni sporazum blizu i da će borbe trajati samo nekoliko nedelja ili meseci.
Arestovič je u januaru podneo ostavku na mesto savetnika u predsedničkoj kancelariji nakon što je rekao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila rusku raketu koja je uništila stambeni blok u Dnjepru. Komentari su izazvali reakcije Ukrajinaca koji su ga optužili da širi neproverene informacije i podržava ruske propagandne narative.
Njegov predlog nije prvi put da se podela Nemačke posle Drugog svetskog rata koristi kao kontrapunkt argumentu da Ukrajina ne može da se pridruži NATO dok ima aktivan teritorijalni spor sa Rusijom.
Savezna Republika Nemačka je nastala spajanjem američke, britanske i francuske okupacione zone 1949. godine. Pridružila se alijansi 1955. godine dok je Nemačka Demokratska Republika, osnovana u bivšoj sovjetskoj okupacionoj zoni, ostala pod kontrolom Moskve.
Dve Nemačke su se ponovo ujedinile 1991. godine.
(Kurir.rs/Blic)