Poznati glumac i književnik Zoran Rankić (1935-2019) rođen je 9. avgusta, a nedavno je njegovo Beogradsko dramsko pozorište objavilo monografiju "Nekoliko stvari o životu Zorana Rankića". Zajedno s velikim umetnikom na knjizi je radila novinarka Zvezdana Stanković, koja je s njim sarađivala više od 30 godina.
- Zoran je četiri decenije bio veran BDP, u kom je ostvario više od 50 uloga. Posle pet godina nagovaranja pristao je da njegove životne priče objavimo u knjizi, koja je pod nazivom "Zoran Rankić" objavljena 2017, dakle dve godine pre njegove smrti, a BDP je, na predlog našeg vrsnog teatrologa dr Zorana T. Jovanovića, pronašao način da se ne zaboravi ovaj jedinstven umetnik, kakvog, citiram, "nijedno naše pozorište nije imalo", izdalo knjigu koja se u velikoj meri oslanja na prvu, ali sa akcentom na Rankićev pozorišni život i sećanja na legende BDP - kaže Stankovićeva i nastavlja:
- Rankićeva generacija, i ona nešto starija i ona nešto mlađa, s kojom je delio scenu, bili su vrsni beogradski glumci, pre svega vrsni komičari: Rada Savićević, Žika Milenković, Vlastimir Đuza Stojiljković (kasnije član Ateljea 212), Olga Stanisavljević, Toma Kuruzović, Tatjana Lukjanova, Ljiljana Lašić, Olga Ivanović, Miodrag Petrović Čkalja, Čedomir Petrović, Dušan Poček, Miodrag Deba Popović, Žiža Stojanović, Vesna Čipčić, Sima Janićijević... Knjiga koju je izdalo Beogradsko dramsko, tako smo se dogovorili, neće biti u prodaji, svi primerci će biti poklonjeni. Promocija knjige biće verovatno u oktobru u Udruženju književnika Srbije.
Publika u Srbiji ga najviše pamtiti po ulogama Žarka Popare u "Srećnim ljudima" i Nikole Kalabića u mini TV seriji "Poslednji čin", što je bila i njegova omiljena uloga.
- Kalabić je bio školski drug njegovog oca Mihaila Rankića. To je uloga koja mu je donela ogromnu popularnost u celoj bivšoj Jugoslaviji. Imao je u pozorištu jednu ulogu za koju je smatrao da je nukleus uloge Kalabića, a koju je odigrao pet godina pre Kalabića, a to je bila uloga Crnog iz predstave "Vagon Ge". Dobio je za nju odlične kritike, kao i uvek - priseća se Zvezdana.
Ona je s glumcem počela da se druži pre mnogo godina:
- Upoznali smo se onih dana kad se u Černobilju dogodila katastrofa. Sećam se, 1986, prvomajski praznici, Beograd pust, pada radioaktivna kiša, mi uključili kasetofon i ja se toliko smejem da počinju da me bole trbušni mišići. Za te 33 godine druženja bili smo stvarno nerazdvojni. Ispratih ga i na onaj put, u večnost, nadam se, i mogu da vam kažem da je istina da kada vam umre neko drag, deo vas nepovratno umre. Ali što reče Zoki: "Zbogom zauvek. Vraćam se odmah."
Svake godine pred njegov rođendan izlazi u medijima priča kako je Rankić, kad je odigrao svoju poslednju ulogu u BDP, na ogledalu u garderobi napisao: "Živela sloboda" i iskočio kroz prozor, što je opisano i u ovoj knjizi.
- Sećam se tog dana. Poslednja njegova predstava, 1995, "Kamen za pod glavu". Ja napravila tortu, ko velim da ga iznenadim i da počastim njegove kolege. Odem u pozorište, u njegovu garderobu, a on kaže: "Ja neću da jedem, odnesi kolegama da se počaste. Ja ne izlazim odavde, jer čujem korake ispred vrata, čujem upravnicu (Ljiljana Sedlar) kako ide gore-dole i čeka da mi čestita poslednju predstavu, da se pozdravi. A ja baš neću da se pozdravljam ni sa kim." Gleda u ogledalo ispred sebe, garderoba broj 7 (u kojoj je koju deceniju pre njega bio Ljuba Tadić), i kaže mi: "Ja bih sad ovde nešto napisao. Imaš li karmin?" Kažem: "Imam olovku za usta." Kaže: "Daj mi." Uzme je i napiše na ogledalu: "Živela sloboda." Ja izađem, odem u glumački salon da počastim glumce tortom. Nisam bila tu kad je, kroz sniski prozor jer bilo je to prizemlje, iskočio, da ga niko ne vidi. A beskrajno je voleo pozorište. Otud i njegov aforizam: "Ceo svoj život dao sam pozorištu. Eto koliko mi je do njega bilo stalo." Fina samoironija - zaključuje naša sagovornica.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Bonus video: