Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji, govoreći u emisiji „Usijanje“ na TV Kurir o globalnom problemu koji je izazvala odluka Rusije da se povuče iz sporazuma o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora, kazao je da je taj sporazum bio veoma uspešan, te da bi njegova propast, u najkraćem, značila glad.
l Ruski ambasador u Srbiji Bocan-Harčenko rekao je da je sporazum obesmišljen, a vi ste rekli da smo zahvaljujući njemu uspeli da prehranimo ljude u svetu, ali da su sada, kada tog sporazuma nema, ljudi u opasnosti. Šta će se dalje dešavati sada kada se Rusija povukla?
- Pre svega, rekao bih da je taj sporazum bio veoma uspešan. Hrana i snabdevanje hranom u svetu su poremećeni još od epidemije kovida i, naravno, ovaj strašni rat, agresivni rat Rusije protiv svog suseda, izazvao je još veće probleme. Međutim, za vreme trajanja tog jako dobrog sporazuma nekih 30 miliona tona ukrajinskog žita uspelo je da izađe i da se izveze. To je 18 milijardi vekni hleba koje su izašle iz Ukrajine. Sporazum je bio veoma uspešan u toj nameri da donese više hrane ostatku sveta. Nešto se mora uraditi, i to brzo.
Ali ambasador Bocan-Harčenko tvrdi da je više od 70 odsto hrane izvezene iz Ukrajine završilo u bogatim zemljama, uključujući i neke zemlje EU, a manje od tri odsto u najmanje razvijenim zemljama. On je optužio Zapad i Kijev da komercijalizuju jedan humanitarni poduhvat. Dok s jedne strane blokira izvoz iz Ukrajine, Rusija slobodno prodaje rekordne količine sopstvenog žita. Koja je realna situacija?
- Mi dobro znamo koliko je ukrajinskog žita uspelo da dođe do siromašnih zemalja - više od 50 odsto žita, dve trećine pšenice je uspelo da dođe do siromašnih zemalja. To je velika količina. E sad, kako mi to znamo? SAD i druge zemlje imaju veoma uspešne programe, na primer, učestvuju u svetskom programu za hranu. Rusija ne radi ništa u okviru tog programa, tako da ne znam odakle im ti brojevi, pošto nisu aktivni u tim programima i daju veoma malo u budžet tog programa, za razliku od Amerike. Veoma je važno da vaši čitaoci shvate da je ukrajinsko žito, ukrajinska pšenica, bilo izuzetno važno za južni deo hemisfere i zbog toga su neki ljudi na južnoj hemisferi, na primer šef diplomatije Kenije, postupak Rusije nazvali nožem u leđa. Nema izgovora za to i moramo da se vratimo u situaciju da ukrajinsko žito ponovo može da bude izvezeno.
l Rusi su rekli da su spremni da se vrate u sporazum, ali uz konkretne korake da bi sprovođenje bilo uravnoteženo iz EU i SAD. Koji su to koraci koje traži Moskva?
- Teško je reći šta će se desiti u budućnosti. Prvo, Rusija mora da prestane da napada brodove pune hrane namenjene ljudima kojima je potrebna, ljudima koji gladuju. Dakle, da Rusija prestane da napada te pošiljke hrane. Čini se da Rusija misli da oni mnogo toga znaju o ovome, a to nije tako. Mi znamo kakva je situacija s nestašicom ukrajinskog žita za južni deo sveta. Moramo ponovo da aktiviramo taj program i taj izvoz. Kako će se to uraditi, ostavljamo na drugima, ali moramo to brzo da rešimo, životi dece od toga zavise. Zaista je užasno da je Rusija donela takvu odluku, izgleda da to ima veze s njihovom željom da prodaju više svoje hrane, a ljudi zbog toga pate.
Čini se da je reakcija nerazvijenih zemalja na izlazak Rusije iz tog sporazuma bila dosta jasna, neki političari iz Afrike su to nazvali nožem u leđa i to ste pomenuli. Da li je to zaista nož u leđa?
- Te zemlje zavise od uvoza žita. Njima je to žito potrebno da bi nahranili svoje stanovništvo. Ukoliko jedna zemlja spreči drugu, u ovom slučaju Rusija Ukrajinu, da izvozi hranu, a Ukrajina je ogroman izvoznik hrane, mogu da shvatim zašto bi neko to nazvao nožem u leđa.
l Kako bi taj potez Rusije trebalo shvatiti u kontekstu novog pokušaja Moskve da ojača svoj uticaj u Africi?
- Mislim da je Rusija pokušala da ponudi određenu količinu hrane malom broju zemalja, uglavnom su to zemlje u kojima je nedavno došlo do puča, recimo, Niger. Oni se suštinski ne bave tim simboličkim ponudama. To se rešava tako što se vrate u taj aranžman koji je bio koristan za sve, uključujući i Rusiju. Često se čuje kako Rusi kažu da ne mogu da izvoze sopstvenu pšenicu i đubrivo... To jednostavno nije tačno. Oni imaju pravo na svoje gledište, ali ne na sopstvene činjenice. Rusija je izvozila žito i đubrivo prema tom sporazumu, nema nikakvog ograničenja niti sankcija protiv takve vrste izvoza. Tako da je to zemlja ne samo koja ne zna šta radi nego čini se da laže u vezi s tim.
l Da li možda vidite Tursku kao zemlju koja bi možda mogla da pomogne u toj situaciji?
- Turska je bila uvek veliki igrač kada je reč o prevozu žita iz crnomorskog regiona. Ona se zaista trudila da se taj sporazum oživi, trudila se da se taj sporazum uopšte zaključi i mislim da Turska može da odigra pozitivnu ulogu.
l Da zaključimo, šta mislite, kakva će biti sudbina tog sporazuma, a šta bi njegova propast značila za čitav svet?
- Ako se taj sporazum ne vrati, to bi značilo glad. Glad i cene hrane koje zemlje jednostavno ne mogu da plate. Svet mora da se ujedini da spreči tako nešto.
Kurir.rs/ Silvija Slamnig