I te 1929. godine, kao i sada, ovaj put bio je slepi i sporedni sokak kraj jedne seljačke kuće usred elitnog kraja grada, gde su ministri i bogataši zidali velelepne vile. Za bezmalo jedan vek na Bulevaru vojvode Mišića, kraj broja 73, praktično ćorsokaku na Senjaku koga jedva nađosmo, ništa se nije promenilo. A okolo je čist luksuz. Na ovom puteljku pre tačno 94 godine, posle svađe s bahatim bivšim ministrom, u trenu je umro Arčibald Rajs, Nemac iz Švajcarske, koji je sve svoje dao Srbiji.
Tog popodneva 8. avgusta 1929. Rajs bio je u svojoj vili "Dobro polje", kojoj ime nadenu po čuvenoj bici na Solunskom frontu 1918, koja je bila uvod u pobedu u Prvom svetskom ratu. Prašinu nad seljačkom, šumadijskom kućom, s tremom i gredama koje je, vele, bojio poput trobojke, podigli su volovi s punom zapregom građe. Posleratni ministar, bogati Milan Kapetanović, inače poznati arhitekta, zidao je kuću, ali nije hteo zapregu da protera kaldrmisanim putem ispod kuće da ne bi slučajno platio trošarinu. Krenuli su volovi tik iznad Rajsove kuće, kuda su išli pešaci.
- Kad je Kapetanoviću kazao da ne ide tuda, ovaj mu je bez pardona opsovao majku švajcarsku, što je Rajsa teško pogodilo, pao je i za koji minut izdahnuo. Bilo je pola pet po podne. Toliko je voleo Srbiju, sve što ima dao joj je i skončao je tako, sa svega 54 godine. Zvanični uzrok smrti bila je moždana kap - priča za Kurir Nikola Gačić iz Gornjeg Milanovca, naslednik čuvenog Rajsa.
Ova priča tek je neverovatna. Otkud to da je jedini naslednik Rajsa - koji se nije ni ženio, ni dece imao, a čija su se, uzgred, sva braća borila na strani Nemačke u Velikom ratu, te ga otpisala - usred Šumadije?
- S Rajsom, inače doktorom hemije i stručnjakom za forenziku nastanjenim u Lozani, koga je Nikola Pašić pozvao 1914. da dođe u Srbiju i dokumentuje zločine austrougarske vojske nad Srbima u Mačvi i Prnjavoru, došao je i njegov najbolji drug Alfred Favra, koji je nosio foto-aparat. Masakrirani Srbi, deca, žene, starci, rasporene trudnice kojima su bebe izvađene iz stomaka i nabijene na kolac... Sva ta zverstva Rajs je pokazao Zapadu jer je slike i izveštaje slao listu Gazet de Lozan - veli Gačić i podseća da je sa Srbima prošao sve borbe, albansku golgotu, 200 ratnih siročića iškolovao...
I po završetku rata ostao u Srbiji. Osnovao je i kriminalističku policiju u Beogradu, iz koje su ga istisnule neznalice i secikese. Kralj Aleksandar mu 1921. poklanja plac na Senjaku.
- Kuću gradi zajedničkim snagama s Favrom, kome kaže: "Ja se neću ženiti, ženi se ti." I Favra se ženi Francuskinjom Lujzom iz Švajcarske, te svi žive u "Dobrom polju". Favrama ćerkica Nada umire 1927, a Rajs ostavlja u amanet da ga sahrane pored mezimice, na Topčiderskom groblju. I tako i bi godinu dana kasnije. Favrama kao mali umire i sin Ivan, koga sahranjuju pored Rajsa, a kasnije tragično strada i sin im Nikola u Švajcarskoj. Ostaje Dimitrije Serž - priča Gačić.
Favre sve do 6. aprila 1941. žive u "Dobrom polju", kad pale svu Rajsovu dokumentaciju i pred Nemcima beže u Švajcarsku.
- U vili "Dobro polje" je po Rajsovom testamentu trebalo da žive Favre, a ako njih više ne bude, da je daju nekom ratnom vojnom invalidu. Međutim, država je nacionalizuje posle rata i u nju se 1963. useljava porodica koja tu i danas živi - kaže Gačić.
A izvesna Slavka Gačić iz sela Lozanj kraj Gornjeg Milanovca 1962. odlazi u Ženevu da radi kod ujaka u kafani.
- U tu kafanu stalno svraća Dimitrije Favra, kome je Rajs u amanet ostavio da se oženi Srpkinjom. I oženi Dimitrije, ovde poznat kao Mita, moju tetku Slavku, koju su Švajcarci zvali Jola. Rađam se 1974. i teča Mita moli da mi ime daju po njegovom bratu - veli Gačić i dodaje da su se tetka i teča vratili u Jugoslaviju 1980, kad od države traže "Dobro polje" da u njemu žive. Ne daju im.
Grade istu kuću u Gornjem Milanovcu, a kako nemaju dece, sve svoje ostavljaju Nikoli.
- I sad sam u sudskom sporu za "Dobro polje", koje je, inače, pod zaštitom države, a kao nasledniku treba da mi pripadne. Takođe, u Severnoj Makedoniji potražujem Dušanovac od sedam hektara koji je Rajs ostavio porodici Favra - kaže Gačić.
Oko "Dobrog polja" stara ograda, ali i žica. Mačke se vrzmaju ispred, veš visi na žici. Na tremu sto i stolica, iza bure od kupusa. Vrata otvara domaćin. Ne želi da ga slikamo ni ime da mu pominjemo. Kuva nam kafu. Unutra zidovi debeli, hladovina lepa. Nameštaj odmeren, sve u nekom starinskom stilu. Lepo. Prijatno.
- Kuća je bila izdeljena na stambene jedinice, ali smo je otkupili od države. Jedino što je od Rajsa ostalo su ove debele grede na plafonu, koje se u prvi mah nisu videle od trske i maltera. Kad je to spalo, ostavio sam ih da se vide. Jedna se malo ulegla, hteo sam da je stešem, da lepše izgleda, al' grabovo drvo se ne da - pokazuje nam domaćin.
Veli i da su svi zaboravili Rajsa još davno. Ali Gačić ne misli tako.
- Nismo ga i nikad ga ne smemo zaboraviti jer je mnogo uradio za nas, više nego mnogi Srbi. A i njegovu knjigu "Čujte, Srbi" svako treba da pročita, to je istina i pouka o nama. A mi ćemo, kao i svake godine, i ovog 8. avgusta održati pomen na Topčiderskom groblju, a potom se okupiti kod spomenika Rajsu u Topčiderskom parku, koji mu podigoše 1931 - veli Gačić.
A dole na groblju, gde Rajs počiva sa troje dece svojih prijatelja i Nikolinom tetkom Jolom, procvetali suncokreti... Nije zaboravljen.
Jelena S. Spasić