Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dan Svete Petke Trnove, pa iako nije "crveno slovo", u Srbiji se ovaj praznik veoma poštuje. Takođe, mora se znati da ovo nije Sveta Petka, koja se slavi 27. oktobra, što se često u narodu pomeša.
Danom Svete Petke Trnove završava se "ciklus ženskih praznika" u koje spadaju i Ognjena i Blaga Marija.
Praznik Trnove Petke, kako se u narodu najčešće naziva, spada u nepokretne i svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.
Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji. Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo.
Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka. Njene mošti čuvaju se u Carigradu.Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.
Na Trnovu Petku, koja je ženski praznik, žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, peru veš, iznose pepeo ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke. Mlade devojke, veruje se, treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Kurir.rs