Teška muka snašla je Danku i Radišu Tomaševića iz čačanskog sela Ježevica. Njihova ćerka preminula je pre dva dana u Kliničkom centru Kragujevcu, a oni su ubeđeni, kako kažu, da im je dete ubila nebriga u zdravstvenoj ustanovi.
Mlada Lela u čačansku bolnicu primljena je u lošem stanju i sumnjalo se da je imala moždani udar. Potom je prebačena u Kragujevac gde je roditeljima saopšteno da ima dva odvojena tumora na mozgu i da se hitno mora izvršiti operacija.
- Prihvatili smo, boreći se detetu za život, a intervencija je izvedena otvaranjem glave. Međutim, sa patologije iz Beograda vratio se rezultat u kojem stoji, kako tvrde, da nema malignih ćelija a onda se ispostavilo da je drugi tumor potpuno isčezao, iako su nam tvrdili da njega ne smeju da diraju, jer je na jako nezgodnom mestu, dok su drugi otklonili. Naša ćerka je bila prilično dobro i pre i posle operacacije i nismo primetili da je u teškom stanju. Situacija se zakomplikovala kada je dobila temperaturu i danima je vegetirala. Zaticali smo je nepresvučenu i ubeđeni smo da je preminula gladna i žedna. Vodu koju smo donosili nije pila jer smo obeležavali flašice, plašeći se da li će je neko napojiti. Na kraju nam je saopšteno da ona nije za neurološko odeljenje, već za interno i lekar nam je rekao da će ona biti prebačena tamo, priča Radiša.
Njegova supruga Danka je očajna i ubeđena da je njena ćerka preminula od nebrige. Slomljena od tuge kaže da ne mogu da se pomire da je njihovo dete, nasmejana i dobra kćerka, ovozemaljski život završila kao biljka. Bol koji ih je snašao ni sami ne znaju kako podnose.
- Lekari su odbijali da razgovaraju sa nama, nismo uspeli ni sa kim da pričamo iako smo stalno to pokušavali, kao da su bežali od nas. Imali smo jednu medicinsku sestru koju smo poznavali i koja je krišom ulazila na odeljenje i pojila nam dete. U drugim momentima mislimo da ništa nije ni jela, ni pila. Prilikom poslednje posete kada smo bili kod naše Lele, ona je već imala otvorene rane po telu od ležanja i tada smo shvatili da niko u bolnici našem detetu nije ni prišao, da je presvuče i okupa. Uhvatile su je infekcija urinarnog kanala i klostridija i tako je preminula, priča očajna majka Danka.
Oni ističu da ne krive nikoga, ali da žele da skrenu pažnju javnosti kako se ničijem detetu u Srbiji nikada više ne bi dogodila ista sudbina.
- Sada je sve kasno, ali ovo činimo da skrenemo pažnju javnosti na nebrigu koju mogu doživeti tuđa deca koja zapadnu u ovakvu situaciju. Tražili smo obdukciju, ali da to urade stručni lekari u Beogradu, nikako u Kragujevcu. Međutim, oni su to bez našeg odobrenja uradili u Kragujevcu. Mi smo podneli tužbu, jer trdimo da je naše dete lečeno od tumora koji je i napisan kao uzrok smrti, a potvrđeno je da tumora nije ni bilo, a mi smtramo da je naša Lela umrla od infekcije i nebrige. Ako ima pravde to će se i dokazati i dobiće sudski epilog, jer hoćemo da znamo istinu i kako je naše dete preminulo, kaže Radiša.
Inače, Lela Tomašević bila je izuzetan prosvetni radnik i akademski slikar. Predavala je u četiri škole i to u Slatini, Zablaću, Atenici i OŠ „Ratko Mitrović”, a držala je časove i za talentovanu decu u Domu kulture. Njene kolege kažu da je bila izuzetna osoba i jako posvećena deci i svom pozivu. Iza nje su ostali roditelji i dve sestre.
(Kurir.rs/RINA)