Slavko Banjac žario je i palio devedesetih godina, a mnogi kažu da je jedan od pevača sa najlepšom bojom glasa.
Njegove pesme su postale evergrin, a retko se pojavljuje u javnosti. Na jednoj domaćoj televiziji Slavko je evocirao uspomene i setio se svog bezbrižnog detinjstva u svom gradu kome se uvek rado vraća.
- Ogromna je razlika. Rođen sam u Trsteniku koji je mali grad a svetski poznat grad zbog insdustrije koja je bila na svetskom glasu. Živeli smo jako bezbrižno, niko nije znao ni za bolje ni za gore. Imali smo dobro obrazovanje. Ja sam paralelno išao i u muzičku školu, bavio sam se sportom... Želeo sam da budem košarkaš, ali eto život me je odveo u drugu stranu. U tom periodu sve je bilo bajno i sjajno, uživali smo u životu. Takvo je vreme bilo... Za 24 sata u Trsteniku, pa ti imaš vremena za sve. U jednom danu i škola i sport i muzička škola i igra sa decom, sve...
Pevač se podsetio i prvih muzičkih koraka na estradnom nebu i otkrio ko mu je bio idol, ali i ko mu je jako pomogao.
- Tozovac je jedan od mojih idola. Čovek koga sam jako poštovao, voleo i cenio. Od njega sam krao zanat u bukvalnom smislu. Mnogo mi je pomogao na samom poletku. Svaki trenutak sa njim je bilo je bogatstvo više. Nisam ih imao puno, ali ono što sam imao, to je za mene nezaboravno.
Kurir.rs
Bonus video: