Da ni ovaj letnji vikend ne prođe bez novih uvreda za građane i zdrav razum pobrinula se ministarka zdravlja Danica Grujičić, koja je odlučila da „reši velike pritužbe iz privrede“ time što je najavila da će radnici od sada moći da na bolovanje idu samo dve nedelje, dok će za svako produženje bolovanja biti neophodna komisija. Ministarka se na ovakav potez odlučila, kako kaže, zbog velikih zloupotreba i toga što brojni radnici na bolovanju provode i „po dva meseca, naročito u letnjim periodu“. Osim toga što je ovim, nikakvim dokazima potkrepljenim, tvrdnjama uvredila radnike optužujući ih da lažiraju bolest da bi izbegavali posao, ona je uvredila i svoje kolege opšte prakse koje je optužila da ovim neradnicima i prevarantima daju uverenja i otvaraju bolovanja kada za to zapravo nema potrebe i učestvuju time u njihovim prevarama i ogromnoj šteti koju ovi, prema ministarkinim rečima, nanose privredi.
Hajde da za trenutak vidimo ko su ti radnici i ko je ta privreda koju ovi besomučno svojim lažima oštećuju. Ja, moram priznati, ne poznajem nikoga ko na ovaj način vara sistem i može sebi da priušti da dobija svega malo više od polovine plate tokom nekoliko meseci dok lažira da je bolestan. Pre bi se reklo da poznajem mnogo ljudi koji na posao idu bolesni, neki i veoma bolesni, jer jedva preživljavaju i s celom platom, a posebno sa 60 odsto. Poznajem i majke koje pokušavaju da pošalju bolesnu decu u vrtić da ne bi morale da uzimaju bolovanje. Međutim, ne znam nikoga ko dva meseca može da živi sa 60 odsto primanja. Biće da oni rade u onoj drugoj „privredi“, onoj koja se finansira iz budžeta, u kojoj su plate značajno veće od onih u privatnom sektoru i u kojoj su, budimo iskreni, ovakva masovna dugačka bolovanja, čak i pod uslovom da ih ima, apsolutno najmanji problem, imajući u vidu sve zloupotrebe, nenamensko trošenje sredstava, štetu koju nanose nestručni partijski kadrovi i gubitke koje prave ova preduzeća. Baš kao što su lažna bolovanja, opet pod uslovom da ih uopšte ima, najmanji problem u zdravstvu čijim rešavanjem populizmu sklona ministarka neće rešiti apsolutno ništa što zaista muči građane, od višegodišnjih čekanja na operacije i višemesečnih čekanja na magnetne rezonance, preko katastrofalnih uslova u bolnicama do toga da je ljudima u manjim mestima praktično onemogućeno da se leče jer nema ni lekara, ni specijalista, ni domova zdravlja. Ali to je sasvim druga priča. Druga mogućnost je da su to radnici koji su na minimalcu, kojima plata nije dovoljna da prežive i koji koriste bolovanje da bi radili druge poslove, sezonske ili fizičke poslove koji će njihovim porodicama obezbediti egzistenciju koji njihov primarni posao ne može da obezbedi. U oba slučaja, ministarkina želja da bez sagledavanja uzroka udovolji „privredi“ i „poslodavcima“ neće rešiti srž problema.
Dakle, blago onim radnicima koji mogu da se bez problema odreknu više od trećine plate dva meseca. Još više blago privredi koja ima toliko zaposlenih koji sebi mogu to da priušte u tolikom broju da je pojava postala masovna i dovela dotle da naša privreda trpi ogromne štete. Takva privreda, reklo bi se, i nema baš mnogo razloga da se potresa zbog štete koju ti radnici izazivaju. Međutim, pošto je sve ostalo u privredi, čini se pre u javnom sektoru, u savršenom redu, samo još ovaj problem s lažnim bolesnicima je ostao da se reši i tada će sve funkcionisati baš kao u Švajcarskoj.