ZA VIKEND SE OČEKUJE VRH VODENOG TALASA DUNAVA I SAVE: Evo šta kažu iz RHMZ, da li je porast vodostaja u Srbiji alarmantan?
Šefica odseka za hidrološke prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije Jelena Jeremić izjavila je da su vodostaji reka Dunav, Sava i Tisa u umerenom porastu, ali da ništa nije alarmantno.
Ona je u razgovoru za RTS istakla da se „vrh vodenog talasa“ Dunava i Save očekuje tokom vikenda.
"Ukupan porast na Dunavu će biti tri metra, na Savi kod Sremske Mitrovice oko 2,6 metra, a kod Beograda i Zemuna 1,2 metra", objašnjava Jeremićeva i dodaje da nema kritičnih mesta.
Ona poziva ljude iz vikendaških naselja da prate prognoze da bi sklonili stvari na vreme, kao i splavare duž Dunave i Save da provere vezove jer će porast vodostaja biti kod Beograda i Zemuna.
Posle poplava u Sloveniji i visokog vodostaja reka u Hrvatskoj, očekuje se porast nivoa većih reka u našoj zemlji. Naši hidrolozi danonoćno prate situaciju, ali zasad situacija nije zabrinjavajuća.
"Ništa nije alarmatno. Pratimo velike reke. Dunav, Sava i Tisa su u umerenom porastu", kaže Jeremićeva.
On je rekla da su mali i srednji vodotoci danima u opadanju, a jedino se na krajnjem jugu i istoku danas prognozira manji porast vodostaja zbog kiše.
Govoreći o padavinama u regionu, Jeremićeva kaže da se prognozira suv i veoma topao period, ali da je u poslednjoj nedelji avgusta potrebna opreznost jer će temperature biti iznad 30 stepeni na Celzijusovoj skali, kada se i može pojaviti hladan ciklon.
Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je nedavno da danas svedočimo ekstremnim događajima koji su za prošlost bili nezamislivi.
„Ako ste pre 50 godina imali kuću koja se nalazila van plavne zone, ona se više danas ne nalazi van plavne zone. Zato što danas kiše mogu da budu jače i plavna zona može da bude veća. Tako da bujična poplava može da odnese kuće i objekte sa veće površine nego što je to pre bilo. Tako da je jednostavno promena klimatskih uslova dovela do toga da je veća površina oko reke danas u riziku od poplava nego što je bila u prošlosti“, objasnio je.
Đurđević smatra da moramo da menjamo našu infrastrukturu i način odbrane od poplava da se ovakve stvari ne bi dešavale, što nije lak zadatak.
U narednih 30 godina videćemo dodatne klimatske promene. Tako da neće samo prvi red kuća da bude ugrožen nego će biti ugrožen i drugi red, rekao je Đurđević.
Kurir.rs/RTS