Gotovo četiri meseca od tragedije, stručnjaci Radne grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih od 21. avgusta ponovo ulaze u OŠ "Vladislav Ribrnikar", u kojoj će predstaviti plan dalje podrške nastavnicima i roditeljima đaka te škole.
Psiholog Hana Korać rekla je za RTS da plan obuhvata razgovore o temama šta je to trauma, kako da ih nastavnici prepoznaju kod sebe ili kod đaka, ali takođe i kako da se vrati sigurnost u školsko okruženje.
Hana Korać, članica Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju mladih, podseća da od tragedija 3. i 4. maja stručnjaci kontinuirano pružaju psihosocijalnu podršku u Beogradu, u Dadovu, Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu i Pančevu, kao i tokom celog leta na različitim punktovima.
- Od 1. septembra, svi koji žele podršku mogu da dođu pozorište Dadov, od ponedeljka do petka od 10 do 18 časova, bez uputa i bez knjižice - dodaje Koraćeva.
Kako je navela, plan podrške koji će od 20. avgusta do 1. septembra predstaviti nastavnicima i roditeljima đaka OŠ "Vladislav Ribnikar" treba da identifikuje njihove potrebe i brige, kako bi se na najbolji način mogle da se organizuju grupe podrške od početka septembra.
Kako je rekla, te grupe će imati psihoedukativni karakter.
- Teme mogu biti razne, uključujući i to šta je trauma, kako da ih nastavnici prepoznaju ili kod sebe ili kod đaka, ali takođe i kako da se vrate sigurnost u školsko okruženje i sve druge brige koje nam budu izneli - navela je Koraćeva.
Ona je dodala da će se nastavnicima objasniti prinicip funkcionisanja radionica – gde, kada, šta obuhvataju, koliko će trajati, ko može da učestvuje u njima.
Ukazala je na to da plan treba da očuva kontinuitet u pružanju pomoći nastavnicima i roditeljima i deci od tragičnih događaja sa početka maja.
Sa druge strane, ukazuje na to da se postepeno izlazi iz kriznog perioda i zato je bitno da se grupim sastancima pošalje poruka deci da vode brigu o svom mentalnom zdravlju i sigurnosti, da postoji svest o sebi da se kroz grupe pospešuje osećaj zajedništva, pripadanja kolektivu, saradnje.
Za nastavnike "Ribnikara", radionice će se odvijati unutar škole barem prvih mesec dana, s obzirom na to da je prvi mesec period adaptacije. "Održavaće se jednom nedeljno u trajanju od sat i po, ali i češće ako to bude potrebno."
Savetovalište u Dečjem kulturnom centru
Prema njenim rečima, nastavnici ostalih škola biće pozvani da dođu u Dečji kulturni centar, gde će se savetovalište održavati od 1. septembra i gde će moći da dobiju svaku podršku i pomoć koja im je potrebna.
Koraćeva je naglasila da povratak u školu otvara neka nova pitanja, pa će roditelji imati mogućnost da podele dileme sa stručnjacima u okviru grupa koje će se održavati jednom nedeljno i trajati sat i po vremena u okviru savetovališta.
Kako je dodala, stručnjaci će i dalje pružati individualnu pomoć.
Koraćeva je ukazala i na to da će se za nastavnike i za roditelje iz Mladenovca i Smedereva organizovati tribine o tome šta je trauma, kako mogu da pomognu deci, koji su to znaci na koje treba da obrate pažnju i kod sebe i kod dece.
Istakla je da nastavnici i roditelji iz ostalih škola mogu da dođu u Dečji kulturni centar svakog dana od ponedeljka do petka, a mogu da dođu i na grupne sastanke.
Koraćeva je navela da bi teme tih sastanaka mogla da budu strahovi u vezi sa povratkom dece u školu, šta plaši decu, uticaj vršnjačke grupe, kako se deca nose sa iskustvom četiri meseca nakon traume.
Šta je norveški upitnik
Članica Radne grupe je navela da će deci preko nastavnika i roditelja od 1. septembra u Dečjem kulturnom centru biti ponuđen upitnik koji je korišćen u Norveškoj nakon masovnih ubistava Andresa Brejvika.
Upitnik meri i procenjuje osetljivost i psihičku snagu deteta, a samo će roditelji dobiti povratnu informaciju da li postoji potreba da se organizuje individualni plan podrške za dete.
Koraćeva navodi da će za decu koja budu imali rezultate u zelenoj zoni značiti da im nije potrebna dodatna pomoć.
Međutim, narandžasta i crvena zona ukazuju da je potrebno da se napravi neki individualni plan pomoći, za šta je potrebna saglasnost roditelja.
- Ako se nađe u narandžastoj zoni, dete će moći da razgovara sa pedagogom i psihologom u školi ili sa nekim u stručnom savetovalištu, dok će crvena zona podrazumevati upućivanje na neke druge instance lečenja mentalnog zdravlja - kaže Koraćeva.
Ukazuje na to da su im kolege iz Norveške skrenule pažnju da su oni zažalili što nisu odmah dali taj upitnik svojoj deci nakon tragedije 2012. godine, s obzirom na to da su vremenom počele da se pojavljuju određene promene u ponašanju
- Ovo je neki vid preventive, kako bi se pravovremeno identifikovali potencijalni problemi pre nego što postanu vidljivi za sve -, navela je.
Upitinik će se deliti samo u školama koje su izgubile đake, koje su direktno pogođene.
Ističe da se paralelno sa tim kroz prosvetu raditi na jačanju socioemocionalne kompetencije dece, koja podrazumeva briga o sebi i drugima, izgrađivanje zdravog odnosa, samoregulaciju emocija i ponašanja, ali takođe i prosocijalno ponašanje, poput deljenja, ostvarivanja zdravog kontakta.
Kurir.rs/ RTS