Prošlo je 15 godine od čuvene trke na Olimpijskim igrama u kojoj je Milorad Čavićizgubio od Majkla Felpsa. Svi dobro znamo na kakav način.
Kada mu neko spomene tu trku, prvo što oseti je bes!
„Bes. To je prvo osećanje. Ne prema Felpsu ili nepravdi da li sam pobedio ili ne, nego prema Plivačkom savezu Srbije, koji je izgleda moj najveći protivnik. Uradili su sve i rade sve da bukvalno o toj trci i sportskom aspektu više i ne razmišljam. Muka mi je od tih priča o ne znam kakvom heroju, a ovamo su uradili bukvalno sve da ne dobijem ono što mi pripada. Znam da me ljudi u Srbiji cene i poštuju, ali taj osećaj da neko u matičnom savezu kojem si doneo toliko uspeha čini sve da ne dobiješ ono što si zaslužio, baš boli i smeta“, u dahu je govorio čovek, koji je Srbiji samo sa olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava doneo 13 medalja - rekao je Čavić u intervjuu za Sport klub.
Čavić je besan na Plivački savez Srbije i čak je najavio odlazak na sud, jer kako kaže, zbog njih je ostao bez dve nagrade iz 2008. godine, a još uvek se bori za svoje nacionalno sportsko priznanje.
- Moji odnosi sa Plivačkim savezom Srbije još od 2009. godine katastrofalni. Iako je je tadašnje rukovodstvo promenjeno, što se mene tiče ništa se nije promenilo. Stvari su postale još i gore. Niko ništa nije želeo da mi pomogne, iako predsednika Borisa Drobca znam od 2000. godine i Olimpijskih igara u Sidneju. Na neki način sam ga smatrao za prijatelja - rekao je Čavić i potom dodao:
- Do mog uspeha na Evropskom prvenstvu u Dablinu 2003. godine kada sam postavio svetski rekord i osvojio dve evropske medalje, plivanje u Srbiji je bilo u trećoj kategoriji sportova. Plivački savez je dobijao malo para, znam da je bila teška situacija. Nije bilo za kape, majice, neke osnovne stvari. Posle toga su ušli u prvu kategoriju i stvari su se promenile nabolje. Naravno nije to bilo idealno, ali je dobijeno mnogo više novaca. To su činjenice. Ja koji sam toliko doprineo, dobio sam od svog saveza i tokom i posle karijere samo saplitanje.
Proslavljeni srpski plivač već nekoliko godina živi u Americi, i priznao je da ga iz Srbije niko nije zvao, dok je iz Hrvatske imao par poziva.
- U državi Vašington sam trenutno stacioniran. Radim tri posla. Prvi je da treniram mlade plivače, ne početnike, nego one koji već imaju određene rezultate i žele da napreduju. Drugi je da držim predavanja mladim trenerima i to pod pokroviteljsvom Američke asocijacije trenere. Treći je da mlade sportiste obučavam kako da se nose sa svim izazovima u vrhunskom sportu. Zanimljivo je da su me iz Hrvatske zvali da predajem njihovim mladim trenerima, a niko me iz Srbije nije zvao, verovatno zbog mog odnosa sa Plivačkim savezom Srbije. Zvuči neverovatno, ali je tako.
Osvojio je Čavić dve medalje na Evropskom prvenstvu u Rijeci 2008. godine, ali novac nikada nije dobio...
- Posle Evropskog prvenstva u Rijeci te famozne 2008. godine. Tamo sam postao evropski prvak na 100 i vicešampion na 50 delfin u malom bazenu, za koji se tada dobijala nacionalno priznanje. Tadašnje rukovodstvo Plivačkog saveza Srbije nije tada, 30 dana po osvajanju medalja poslalo dopis Ministarstvu omladine i sporta i ja nikada nisam dobio novac za to zlato i srebro. Hteo sam preko suda to da naplatim, ali zahvaljujući odugovlačenju i sabotiranju sadašnjeg rukovodstva, slučaj je zastareo i ja sam verovatno jedini sportista u Srbiji, koji nije dobio svoju zasluženu nagradu.
Mislio je Čavić u jednom momentu da mu je neko "smestio" skrivenu kameru.
- Sa napunjenih 35 godina otišao u Ministarstvo omladine i sporta tokom 2019. godine, ponosan što ću početi da primam nacionalnu penziju. Ljudi iz Ministarstva su mi rekli da nisu dobili nikakav papir iz Plivačkog saveza Srbije koji potvrđuje da sam na Olimpijskim igrama u Pekingu osvojio srebro. Bukvalno sam mislio da neko snima skrivenu kameru. „Mi svi znamo ko si i šta si, znamo da si ti osvojio medalju, ali nama za to treba papir“ bile su reči ljudi iz Ministarstva. Možete da zamislite moj šok. Koja je to količina neodgovornosti i bezobrazluka iz Plivačkog saveza Srbije. Zamislite neko nije mogao jedan papir da pošalje. Na kraju je i to završilo pred sudom. Samo se nadam da ponovo iz Plivačkog saveza Srbije neće naći neki način da se ne pojave tamo.“
Ročiste je zakazano za 8. novembar. Na jednoj strani je Milorad Čavić, na drugoj ljudi iz Plivačkog saveza Srbije.
- Na sudu ću tražiti dve stvari. Prva je da mi Plivački savez Srbije, pošto su oni pogrešili, retroaktivno isplati penzije od moje napunjene 35 godine, pošto je uredba o promeni da se nacionalna penzija prima od 40 godine doneta u junu 2019. godine kada sam ja već napunio 35 godina. U njoj stoji da svi sportisti koji su medalju osvojili do tog datuma pravo na penziju imaju od 35. godine života, a od toga datuma sa 40 godina.
Krivo je Čaviću što se sve ovo završilo na ovakav način.
- Boli me naravno što je došlo do suda, ali očigledno da sa ljudima iz Plivačkog saveza Srbije, ne može drugačije - rekao je Čavić, pa nastavio:
- Kakva se poruka šalje sportistima iz Srbije, posebno onima iz dijaspore. Trenutno u Americi pliva jedan supertalentovani dečak Luka Mijatović. Ima potencijal da bude olimpijski šampion u više disciplina. Da li će se on ili bilo ko drugi posle ovoga što se događa meni, uopšte i pomisliti da pliva za Srbiju. Reći će ako u Plivačkom savezu Srbije Čavića tako tretiraju, šta će meni da rade - zaključio je Čavić.
Kurir sport / Sport klub