Reč je o jednoj od najzloglasnijih priča u istoriji - kada joj je rečeno da su francuski seljaci toliko siromašni da ne mogu da priušte ni hleb, kraljica MarijaAntoaneta je rekla: “Neka jedu kolače”.
Ova legenda se prenosila vekovima doprinoseći narativu da francusku kraljicu iz 18. veka nije bilo briga za narod kojim je vladala. Fraza je vremenom postala sinonim za ravnodušnost bogatih prema borbi siromašnih.
Ali evo u čemu je problem - Marija Antoaneta nikada nije rekla “Neka jedu kolače”! Ili, barem, nema dokaza da jeste...
“Problem” prevoda
Prvo, ovo je delimično pitanje prevoda. Marija Antoaneta navodno je rekla: “Qu’ils mangent de la brioche” ili u prevodu “Neka jedu brioš”.
Brioš je slađi, bogatiji hleb napravljen od jaja i putera, vrsta francuskog peciva koja se i danas rado konzumira. Dakle, nije u pitanju kolač!
Ali, istorijski gledano, takođe nema dokaza da je kraljica ikada rekla ni: “Qu’ils mangent de la brioche”. Pa kako je onda nastao ovaj mit?
Slične priče postoje širom sveta
Enciklopedija Britanika kaže da je prva osoba koja je zapisala frazu “Qu’ils mangent de la brioche” bio francuski filozof Žan-Žak Ruso oko 1767.
U VI Knjizi Ispovesti, Ruso pripisuje citat “velikoj princezi”, iako ne imenuje o kome je zapravo reč. Iako je istina da je Marija Antoaneta u to vreme zaista bila princeza, bila je tek dete, tako da je malo verovatno da je Ruso mislio na nju.
Osim toga, iako je Rusoov zapis jedan od prvih pisanih tragova ove rečenice, slične fraze su pripisivane drugim ženama vekovima pre Rusoovog vremena.
Na primer, jedna priča iz Nemačke iz 16. veka govori o plemkinji koja, kada čuje za glad naroda, pita zašto je jedu krosem, slatki hleb sličan današnjem komisbrotu.
Ipak, francuski revolucionari su bili u velikoj meri inspirisani Rusoovim pisanjem. Dakle, iako Marija Antoaneta možda nije direktno imenovana u njegovom delu, ona je bila odličan žrtveni jarac za revolucionare koji su mrzeli i nju i kralja Luja XVI.
Da li je Marija Antoaneta lažno optužena?
Čak i pre nego što se ova kraljica povezivala sa frazom “Neka jedu kolače”, Francuzi nisu blagonaklono gledali na Mariju Antoanetu i njen životni stil.
Pričalo se da je rasipnica, da voli da se kocka i da troši bogatstvo na odeću, skupe perike i nakit. Organizovala je raskošne balove koji su trajali do jutra, a takođe je pravila i brojne ekstravagantne renovacije u Versaju. Njen način života bio je toliko preteran da je narod počeo da je naziva “Madam Deficit”.
Neki istoričari sugerišu da su revolucionari videli citat “Qu’ils mangent de la brioche” iz Rusoovih spisa, a zatim ga lažno pripisali prezrenoj kraljici kao oblik propagande. Ipak, čak ni ovo možda nije tačno!
Najraniji poznati izvor koji je ovu frazu povezao sa Marijom Antoanetom je delo francuskog pisca Žan-Batist Alfons Kar. U izdanju časopisa “Les Guepes” iz 1843. godine, Kar je napisao da je citat prvobitno pronašao u “jednoj knjigi iz 1760. godine” što bi, kako je rekao, značilo da je Marija Antoaneta lažno optužena, jer je imala oko pet godina u vreme kada je knjiga objavljena.
Pa kako je onda kraljica nadrljala?!
Zašto onda već vekovima misle da je Marija Antoaneta ovo izjavila?
- Pogrešno pripisivanje Mariji Antoaneti nije se dogodilo tokom 18. veka, već tokom Treće Francuske republike počevši od 1870. godine, kada je počelo sa programom rekonstrukcije istorijske prošlosti - rekla je Deniz Mejor-Baron, vanredni profesor na Univerzitetu Klarmont u Kaliforniji za portal Live Science.
Iako se Francuska revolucija iz 1789. smatra glavnom revolucijom u istoriji Francuske, to nije jedini put kada je francuski narod ustao protiv svoje vlade.
Krajem 19. veka Francuska je doživela još jednu veliku promenu moći kada su pripadnici Treće Francuske republike svrgnuli Napoleona III sa trona nakon njegovog neuspelog rata protiv Pruske. Ti isti republikanci su zatim pokušali da izmene delove istorije kako bi neke ključne ličnosti prikazali u drugačijem svetlu, a posebno kraljicu Mariju Antoanetu.
- Vođe revolucije uništili su francusku monarhiju neprekidno napadajući i na kraju uništavajući njene najvažnije simbole - kralja i kraljicu. Iz tog razloga i dalje postoje mitovi poput: “Neka jedu kolače - objasnila je istoričarka.
Mizoginija je možda doprinela mitu
ronično, kritika Marije Antoanete bila je daleko oštrija od kritike njenog muža, čoveka koji je zapravo bio francuski vladar. Naravno, i za to postoji razlog.
- Francuska revolucija je pokušala da isključi žene iz politike - rekao je Robert Gildea, profesor moderne istorije na Univerzitetu u Oksfordu.
Gilde je objasnio da su pod vladavinom Luja XVI žene u Francuskoj imale određena prava kada je reč o vladanju, barem u nezvaničnom svojstvu. One su, kao supruge i ljubavnice, mogle uticati na muškarce.
Revolucionari su, međutim, želeli da uklone žene iz javne sfere što je više moguće. Marija Antoaneta je postala žrtveni jarac za sve one koji su tvrdili da je ona imala previše kontrole nad mužem dok je on bio na vlasti. Pobunjenici su je iskoristili kao primer za to šta bi se moglo dogoditi ako bi se ženama dalo više moći.
- Optužena je da ima muške i ženske ljubavnike, pa čak i da je imala incestuozni odnos sa sinom - kaže profesor.
Marija Antoaneta nije bila jedina žena koja se suočila sa giljotinom zbog straha republikanaca od snažnih žena.
- Olimpija de Guž koja je napisala “Deklaraciju o pravima žena i građanki” takođe je giljotinirana - ističe on.
Marija Antoaneta je takođe predstavljala još jednu pretnju sistemu koji su revolucionari pokušavali da izgrade zbog svoje veze sa habzburškom kraljevskom porodicom. Pre udaje za Luja XVI, Marija Antoaneta je i sama bila član ove moćne porodice, pa je uoči revolucije pisala braći u Beču.
Zamolila ih je da pošalju svoje trupe u Francusku kako bi zaštitili monarhiju. A kada su te trupe neminovno stigle, Francuzi su Mariju Antoanetu gledali kao izdajicu.
Na kraju, mešanje Habzburga nije uspelo da zaustavi revoluciju. Marija Antoaneta i njen suprug su pogubljeni, a fraza “Neka jedu kolače” zauvek je pripisana kraljici.
Jer, kako se kaže: “Istoriju pišu pobednici”.
(Kurir.rs/Istorijski zabavnik)
Bonus video: