SIMULACIJA PRVOG DANA NUKLEARNOG RATA RUSIJE I SAD UŽASNULA NAUČNIKE: Zlokobne procene od pre 40 godina sada deluju prilično blago
Novi klimatski modeli sugerišu da bi nuklearni rat bio katastrofalan potez i da bi svet bio gurnut u ledeno doba na više hiljada godina.
Simulacija Laboratorije za nauku i globalnu bezbednost Univerziteta u Prinstonu pokazala je ranije da bi u prvih nekoliko sati nuklearnog rata Rusije i SADbilo više od 90 miliona mrtvih i povređenih, a novi modeli, koji uzimaju u obzir i klimatske promene, sugerišu da bi katastrofa bila nezamisliva.
Koliko bi još ljudi umrlo od gladi i nuklearnih padavina teško je proceniti, ali simulacija iz 2019. godine, koja traje četiri minute, iako izgleda poput video-igre, pokazuje koliko bi brzo stvari mogle da eskaliraju.
Koliko bi posledice nuklearnog rata mogle da budu ozbiljne istražili su još 1982. godine naučnici Pol Krucen i Džon Birks, koji su sugerisali da bi moglo doći do toliko velikog oblaka dima da bi mogla nastupiti nuklearna zima, koja bi dovela do propasti poljoprivrede, a onda i civilizacije kakvu znamo. Samo godinu kasnije naučnici iz SAD i tadašnjeg SSSR-a potvrdili su njihovu teoriju.
ZLOKOBNO PROROČANSTVO
Moderni klimatski modeli, koji su nešto precizniji i sofisticiraniji od onih koje su koristili Krucen i Birks, pokazuju da je njihovo zlokobno proročanstvo bilo prilično blago spram mogućih posledica.
Naučnici predvođeni Alenom Robokom sa Univerziteta Radžers u nedavno objavljenom radu navode da su procene o posledicama nuklearnog sukoba verovatno pomogle u zaustavljanju hladnog rata, ali da novi klimatski modeli, koji u obzir uzimaju i klimatske promene, sugerišu da bi nuklearni rat bio katastrofalan potez.
Kad su u modele uneli potencijalni nuklearni sukob između SAD i Rusije rezultati su bili neverovatni.
SVET BI BIO GURNUT U LEDENO DOBA
Prema njihovom zaključku svetski okeani bi se toliko ohladili da bi svet bio gurnut u "malo ledeno doba" koje bi moglo trajati hiljadama godina.
Čak bi i sukob manjih razmera, između recimo Indije i Pakistana, doveo do više od 130 miliona nastradalih, a 2,5 milijarde ljudi ostalo bi bez hrane najmanje dve godine.
Profesor sa Univerziteta UCL Mark Maslin upozorava da pretnje nuklearnim oružjem, uključujući i njegovu ograničenu upotrebu, treba shvatiti ozbiljno. Maslin navodi da bi se naučnici trebali posvetiti proučavanju potencijalnih posledica u slučaju detoniranja nuklearnog oružja kako bi nadležni shvatili da će negativne posledice korišćenja takvog oružja osetiti svi - i oni protiv kojih se koristi i oni koji ga koriste.
- Pretnja nuklearnim ratom nije nestala, a nuklearno ledeno doba, koje bi zbrisalo život na Zemlji sledećih nekoliko hiljada godina, stvarna je mogućnost - upozorava Maslin u članku objavljenom na portalu "Konverzejšen".
(Kurir.rs/Srna)