Dolazak desetina hiljada migranata iz celog sveta u Njujork ovog leta ukazao je na nedostatak smeštajnih kapaciteta zbog čega gradske vlasti traže više novca od federalne vlade u Vašingtonu, kao i promenu propisa o radnim dozvolama.
S druge strane, odluke gradskih vlasti o novim prostorima za smeštaj migranata izazivaju burne reakcije.
Dok jedni traže da grad zaustavi planove o izgradnji privremenih prihvatnih centara jer će time zauzeti prostore za rekreaciju mladih, drugi pozivaju na očuvanje dugogodišnjeg statusa grada koji garantuje pravo na utočište, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Od prošlog proleća je u grad Njujork stiglo gotovo 100.000 migranata. Više od 57.000 tražilaca azila je pod brigom grada, dodatno opterećujući sistem prihvatnih centara koji je poslednjih godina suočen s porastom populacije beskućnika ali i "hroničnim" nedostatkom pristupačnog smeštaja, piše Fajnenšl tajms.
Kriza je, ističe list, privukla pažnju javnosti početkom avgusta kada su stotine tražilaca azila pronađene kako spavaju na pločniku ispred hotela Ruzvelt na Menhetnu jer unutra nije bilo mesta.
Hotelska zgrada iz 1920-ih je zatvorena tokom pandemije izazvane korona virusom, ali je prošle godine ponovo otvorena kao centar za obradu zahteva desetina hiljada migranata koji su se slivali u Njujork iz svih krajeva sveta.
Gradonačelnik Njujorka Erik Adams molio je za veću pomoć države, pošto je procenio da bi gradski troškovi za prehranu i smeštaj tolikog broja tražilaca azila mogao premašiti 12 milijardi dolara do jula 2025, rekavši da "saosećanje Njujorčana može biti neograničeno, ali naši resursi nisu".
Mnogi od tražilaca azila dolaze preko Teksasa, čiji je republikanski guverner Greg Abot migrante nedavno autobusima poslao za Menhetn. To, prema oceni londonskog lista, predstavlja poseban izazov za grad s jedinstvenom zakonskom obavezom pružanja skloništa i liberalne slike o sebi kao metropoli koju su izgradili imigranti.
Dok pojedini Njujorčani pokušavaju ukazati na nevolje migranata pružajući im hranu i odeću, u nekim delovima grada postoje znakovi da je strpljenje stanovnika pri kraju.
Njujork je, ističe Politiko, zakonski dužan da pravovemeno obezbedi krevete i negu pridošlicama, u skladu sa svojim jedinstvenim zakonom "Pravo na sklonište".
Više od 140 miliona dolara saveznih sredstava dodeljeno je ove godine gradu Njujorku za podršku migrantima. Ipak, naglašava portal, gradonačelnik Njujorka je pojačao svoj apel za veću državnu i federalnu pomoć predstavljanjem novih projekcija troškova za desetine hiljada migranata o kojima grad brine.
Gradske vlasti Njujorka i dalje pokušavaju da pronađu mesta za smeštaj ljudi. Međutim, ističe Njujork tajms, čini se kao da svako mesto koje gradski zvaničnici predlože za smeštaj migranata izazove novu reakciju.
Jedan od najnovijih okršaja, prema pisanju lista, vodi se na parku Randalsonovo ostrvo na Menhetnu, gde se na četiri sportska igrališta gradi kompleks šatora dovoljno velik da primi 2.000 ljudi, baš u trenutku kada se sprema početak jesenje sezone.
Terene intenzivno koriste timovi iz javnih srednjih škola i privatnih liga širom grada i više od 3.000 ljudi potpisalo je peticiju pozivajući gradonačelnika Adamsa da zaustavi plan.
Ipak, napisao je list, bilo je i onih koji su se bunili protiv peticije, naglašavajući kako bi se Njujorčani trebali žrtvovati dok je gradonačelnik Adams naveo da pozdravlja Njujork kao "grad empatije" koji bi trebalo da predvodi zemlju u njenim naporima da udomi one koji traže azil.
Njujork je potrošio 1,45 milijardi dolara na usluge skloništa za migrante u fiskalnoj 2023, a u junu je odobrio 2,9 milijardi dolara za finansiranje novih dolazaka u 2024. Međutim, dva meseca kasnije već zna da to neće biti dovoljno, istakao je Volstrit džurnal.
Jedan od problema je i savezni zakon iz 1996. koji nalaže petomesečno čekanje pre nego što tražoci azila mogu da podnesu zahtev za radnu dozvolu.
Odrasli samci koji mogu živeti od slabo plaćenog rada brzo prolaze kroz sistem skloništa dok, prema podacima gradskih vlasti, nedostatak pristupa poslovima zadržava više od 80 posto porodica s decom u skloništima nakon prvog meseca.
I guvernerka Masačusetsa Maura Hilij je u avgustu takođe proglasila vanredno stanje usred naglog priliva migranata, napisao je list, dodajući da je guvernerka osudila "saveznu krizu nedelovanja" i zatražila brža odobrenja radnih dozvola.
Kongres i administracija predsednika Džoa Bajdena mogli bi da promene zakon. Međutim, prema oceni konzervativnog njujorškog lista, demokrate moraju da vrše pritisak na administraciju i budu iskrene o njenim imigracijskim propustima.
(Kurir.rs/Beta)