Kada je pre tri godine kao grom iz vedra neba odjeknula vest da će dela Desanke Maksimović biti uklonjena iz školske lektire, pesnik Ljubivoje Ršumović nije krio svoja osećanja.
- Bio sam, kao i svi, iznenađen. Desanka je ne samo za mene već i za moje kolege visoka škola kulture, poezije, dobrote i rodoljublja. Za pravo je čuđenje ko se usudio da tumba jednu visoku obrazovnu kulturnu ustanovu na taj način. Bilo bi isto kao da su Harvard premestili negde po Evropi ili Kapetan Mišino zdanje u, recimo, Aranđelovac. To je za svaku osudu.
Razmišljam šta se u toj sirotoj glavi dogodilo da previdi, umesto da predvidi, kakvu će gužvu jedan takav potez doneti. Naravno, sad će morati da izmišljaju razne razloge zašto se to desilo. Ljudi na takvim mestima u ministarstvu kulture i obrazovanja morali bi da imaju trun svesti i anticipacije o posledicama ovakve odluke - ispričao je Ršum u intervjuu za Kurir i dodao:
- Iznenađen sam bio i kada su sklonili Vladana Desnicu i njegovo „Proljeća Ivana Galeba". Pa i nije čudo kad nam udžbenike štampa „Školska knjiga" iz Zagreba, kao i nemačke firme „Klet" i „Logos". Šta onda možemo da očekujemo - kazao je Ljubivoje i potom opisao po čemu pamti čuvenu pesnikinju.
- Bila je, da kažem kolokvijalno, prava dobrica. Najviše je patim po tome kako je branila neke moje kolege koji su bili uhapšeni u Sarajevu i strpani u zatvor zato što su pogrdno govorili o Zimskoj olimpijadi koja se održavala u Bosni i Hercegovini 1984. godine. Desanka je zvala tadašnjeg predsednika i kako je bila vešta, rekla je da se kod nje nalaze novinari iz Engleske i sa BBC i da ne bi bilo lepo da im kaže da po Jugoslaviji hapse pesnike. Tako je spasla i mog kolegu Miroslava Krsmanovića - zaključio je Ršumović.
(Kurir.rs)
Bonus video: