Slobodanka Kojić, predsednica Opšinskog suda Gradačac, tvrdi da je trostruki ubica Nermin Sulejmanović imao jake veze u lokalnoj policiji.
Kojić navodi da je sudija Lejla Numanović postupila ispravno jer joj policija nije dostavila nijedan dokaz na osnovu koga je mogla da izrekne mere zaštite koje je tražila nastradala Nizama Hećanović.
Sud je zahtev za izricanje zaštitne mere prema njenim rečima dobio 7. avgusta i odmah su primećene nelogičnosti.
- Uz zahtev od dokaza je priložena samo službena zabeleška PU Gradačac od 27. jula, koja je tog dana i sačinjena, da je žrtva nasilja 3. na 4. avgust prijavila nasilje, a da je patrola policije 4. avgusta pronašla Nermina Sulejmanovića koji je negirao izvršenje nasilja. Mislim da se ovde radi o grešci jer je zabeleška od 27. jula, a žena je prijavila 3. na 4. avgust. To je dakle nelogično. Dana 7. avgusta policija je saslušala žrtvu - navodi Kojić za Hajat.
Nizama je prema njenim rečima tada iskoristila mogućnost da ne svedoči protiv Nermina.
- Žrtva je rekla da želi da koristi blagodat. Takođe je rekla da više ne želi da živi sa Nerminom, ali da neće da svedoči da je izašla iz njegove kuće i da ne želi da svedoči zato što je Nermin nasilna osoba. Nakon toga sudiji stiže zahtev za izricanje zaštitne mere. U tom zahtevu policija kaže da se 3. avgusta desilo nasilje tako što je Sulejmanović upotrebom fizičke snage zadao Nizami Hećimović nekoliko udaraca po raznim delovima tela od kojih je zadobila vidljive povrede podliva u predelu lica i drugih delova tela što se jasno videlo prilikom podnošenja prijave, ali nije tražila medicinsku pomoć. Takođe je izjavila da joj šalje telefonske pozive i da preti njoj i njenoj užoj i široj familiji. To je samo službena zabeleška i njena izjava je bila dokaz - dodaje predsednica suda.
Kojić objašnjava da sud nije doneo meru koju je Nizama tražila zato što "nije bilo dokaza" za njene tvrdnje.
- Nizama je u svojoj izjavi, koju je dala pred policijskim organima, koristila blagodat i nije opisala tačno kako se desilo i nije rekla kako će svedočiti. Moguće i zbog straha. Pročitala sam ovaj zahtev namerno. Policija kaže da su povrede bile vidljive. Ako već nije htela da ode doktoru mogli su da naprave foto dokumentaciju da sudija vidi da žena ima povrede. Mogli su da uzmu njen mobilni telefon i da slikaju poruke ako joj je već slao poruke. Ako ništa drugo mogli su da uzmu i listing poziva. Da su se obratili sudu mogli su da dobiju takve naredbe. Mogla su da intervjuišu njenu širu i užu porodicu da li im Sulejmanović šalje preteće poruke. Toga u predmetu uopšte nema. Sutkinja je morala da odbaciti zaštitnu meru. Treba da budemo pravna država i da radimo - govori Kojić.
Naglašava da sud utvrđuje činjenice pre nego što donese konačnu odluku, a te činjenice moraju da budu potkrepljene dokazima.
- Sud nije imao ni jedan dokaz da utvrdi tako nešto. Sulejmanović je poznat pravosudnim organima. Mogli su makar da dostave izvod iz kaznene evidencije. Sada se priča da je Sulejmanović ovakav i onakav, međutim, morate u svakom predmetu dostaviti izvod iz kaznene evidencije, ali čak ni toga nema iako policija vodi te izvode. Nije bilo dokaza - naglašava Kojić.
Predsednica suda u Gradačcu stala je u odbranu sudije.
- Sudija se sada napada na društvenim medijima, ali to je neopravdano, ljudi. Nadam se samo da je to iz nekog neznanja. Želela bih da istaknem da se na društvenim mrežama pojavilo rešenje sudije i to samo prva stranica. Nije se pojavila druga i treća stranica gde sudija decidno objašnjava razloge zašto nije izrekla tu meru - rekla je Kojić.
Navodi da sudija nije znala gde se nalazi Nizama.
- Drugo pitanje, sutkinja kad je odbacila meru, nije znala gde je žena. Ko je rekao Sulejmanoviću gde ta žena živi jer je i ovo rešenje o odbacivanju upućeno putem policije? Kad sudija izriče mere nema žrtvu pred sobom. Ne uzima on izjavu od žrtve. Ne uzima izjavu od nasilnika. Sve dokaze da bi se izrekla jedna mera treba da prikupi policija. Meni je jako žao šta se desilo ovoj sudiji. Žena je radila savesno. Nije imala dokaze. Ja da sam bila umesto nje, bilo koji sudija, to se zna u pravosudnoj zajednici, doneli bismo isto ovakvo rešenje jer nema dokaza. Njena izjava gde ona koristi blagodet i ne opisuje tačno događaj. Ne znam kako je policija opisala taj događaj kad toga u njenoj izjavi nema. Rešenje je doneto o odbacivanju samo zbog nedostatka dokaza i sudija je to u svom rešenju objasnila - rekla je predsednica suda.
Kojić je za Hajat otkrila i da je Lejla Numanović, koja je odbacila predlog, Nermina Sulejmanovića poslala u pritvor zbog nasilničkog ponašanja u periodu 2006-2010. godine. Sulejmanović je već tada sejao strah po Gradačcu. Kasnije je bio optužen na Kantonalnom sudu u Tuzli za pokušaj ubistva i osuđen na tri godine. Dodaje da su Numanović i njeno dete šest meseci imali policijsku pratnju nakon što ga je poslala u pritvor.
Smatra da policija pokušava da odgovornost prebaci na Opštinski sud jer su napravili propuste i da je Sulejmanović "imao baš jake veze" u policiji. Kada ga je Numanović poslala u pritvor, Sulejmanović joj je poslao pismo u kome je tražio od nje da mu pošalje knjigu "Sačekuša" o pripadnicima Zemunskog klana što je bilo simbolično.
Na internetu se pojavilo ime pripadnice MUP-a za koju se sumnja da je Nerminu Sulejmanoviću otkrila gde se nalazi žrtva.
- Mi smo davno posumnjali da je rešenje otišlo iz policije. Sa sutkinjom sam konstantno u telefonskoj vezi. Žena je otvorila bolovanje jer joj je ovo jako teško palo. Numanović je već saznala, nezvanično, da je rešenje otišlo iz policije odnosno da je rešenje objavljeno i da je to policija dala. Mi nemamo dokaze za to. Ne mogu sad otići u PU i reći "ljudi šta vi to radite". Što se tiče policajke, to sam videla na društvenim mrežama, ne mogu tu ništa reći - rekla je Kojić.
Nermin Sulejmanović, podsetimo, ubio je u petak na svirep način nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović nakon što ga je prijavila policiji zbog nasilja u porodici.
Monstrum je ubistvo Nizame uživo prenosio na društvenim mrežama, a onda nastavio sa krvavim pirom u kome je ubio još dve i ranio tri osobe.
(Kurir.rs/Hajat)