Više od 15.000 ljudi gledalo je uživo prenos zločina u Gradačcu tokom koga je muškarac masakrirao i likvidirao nevenčanu suprugu, a potom ubio još dvoje, a isti taj snimak zatim je tri sata bio na Instagramu, te ko zna koliko ga je još ljudi iz celog regiona gledalo. Koliko je među njima bolesnika koji će pokušati da urade isto, tj. tzv. kopiket efekat, niko živi ne zna, a ovim bi trebalo ozbiljno da se pozabave lokalne policije, ali i tužilaštvo SAD, čija je kompanije „Meta“, vlasnik Instagrama.
Veliki broj sociopata
Ovo ubistvo i veličanje ubice dolazi nakon masovnog zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, koji je 3. maja počinilo dete od 13 godina, i masovnog zločina dan kasnije u Mladenovcu, kojim je ubica kopirao ovaj prvi, što je šokiralo region.
Nenad Nešić, ministar sigurnosti BiH, kaže za Kurir da je više od 15.000 ljudi gledalo zločin uživo i da na vreme treba prepoznati veliki broj sociopata u društvu.
- Ljudi koji su ostavljali komentare podrške biće pod nadzorom policije, a verujem da ćemo i operativno da ih pokrijemo, čak ne bih isključio ni pozivanje na informativni razgovor. Ako neko počini tako gnusan zločin i za to dobije podršku, onda možemo reći da postoji još bolesnika u društvu koje na vreme treba identifikovati i hospitalizovati. Moramo preduzeti odgovarajuće mere kako nam se ne bi opet desili ovakvi slučajevi - kaže za Kurir Nešić, koji nema podatak koliko je puta sadržaj šerovan, niti koliko je spornih komentara je bilo.
Na naše pitanje da li su o svemu obavestili američke vlasti, budući da je kompanija „Meta“ američka, a prenos uživo ne samo da nije odmah blokiran već je snimak na Instagram profilu ubice bio tri sata, Nešić navodi:
- Verujte da preduzimamo sve u našoj nadležnosti, naše policijske agencije vode računa o svemu. Čim se takav snimak pojavi, trebalo bi automatski da se skida s mreža. Znamo šta hoćemo i šta želimo, ali je i pitanje kolike su naše mogućnosti. Ono što treba da uradimo i u Srbiji, i u BiH, i u regionu jeste da se pozabavimo mentalnim zdravljem našeg društva. Mi danas živimo sa društvenim mrežama, a treba to i zakonski regulisati i preventivno delovati. Nekome možda treba i na vreme zabraniti naloge na društvenim mrežama. Svedoci smo da se svakakve stvari rade da bi se privukli pratioci, lajkovi. Nažalost, i mediji tome doprinose, jer promovišu ljude koji ne zaslužuju ničije poštovanje, neretko ni sopstvene porodice, a završavaju na naslovnim stranama.
Do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore da li je neko iz Srbije delio snimke ili je pod nadzorom u vezi sa ovim slučajem.
Treba li da strahujemo od kopiket (copycat) efekta, koji nam se već dogodio dan nakon masakra u „Ribnikaru“? Jeste da ovaj poslednji zločin nije bio u Srbiji, ali ceo region ga prati.
Psihijatar prof. dr Ivana Stašević Karličić ističe da svet jeste globalno selo upravo zahvaljujući mnogobrojnim načinima da nekompetentni i irelevantni pojedinci iskoriste priliku i izađu iz anonimnosti po svaku cenu.
Zloupotreba slobode
- Zloupotreba slobode mišljenja i još uvek neadekvatna zakonska regulativa, kao i slabost institucija, potkrepljuju svakodnevno nasilje na društvenim mrežama. Nedavno smo, nažalost, imali i eskalaciju i s obzirom na sve navedeno, treba očekivati ekstremnije nasilje kako u realnom životu, tako i na mrežama i uopšte u javnom diskursu - kaže za Kurir Stašević Karličić.
Upadljiva je potreba nekih da javno, s nepoznatim osobama, dele detalje ličnog života, emocije, svoje mišljenje, iako nemaju ni lične, ni profesionalne kompetencije.
- Širok je dijapazon razloga koji rađaju ovu potrebu, u smislu kvaliteta ličnosti i eventualne teške psihopatologije. Sada je već prošlo dosta vremena od upozorenja da jeste očekivano imitiranje neadekvatnih i često opasnih ponašanja nekih ljudi koja se načinom izveštavanja i pogrešnom prezentacijom javnosti relativizuju, romantizuju i detaljno obrazlažu u smislu tehničkih detalja - naglašava Stašević Karličić i dodaje:
- Suicid, ubistva, masovna ubistva, osim što izazivaju uznemirenje javnosti, duboko vređaju i dodatno viktimizuju same žrtve i njihove najbliže. Sve ovo jeste domen javnog zdravlja i ogromna odgovornost celog društva. Ne smemo da čekamo teške i tragične događaje koji se dešavaju oko nas. Prevencija, stručni rad, sistemski pristup i stalna evaluacija mogu da smanje broj žrtava nasilja.
Vesna Stanojević iz Sigurne kuće objašnjava da moramo da se posvetimo mehanizmima koji će da spreče ovakve zločine.,
- Nažalost, skoro u celoj regiji je slična situacija. Sudija nije htela da zabrani prilazak ubice žrtvi, pa je policajka koja je bila s njim u vezi odala gde se žrtva nalazi. Možemo da očekujemo kopiket efekat, a već smo ga nedavno i videli u Srbiji. Uvek postoji ta mogućnost da se to kopira i ponaša na isti način. Moramo da obezbedimo da se na vreme prepozna takav ludak. Mora ozbiljno da se posveti nasilju nad ženama i femicidu, da nam se ne ponavljaju stvari. I da promovišemo da žene prijave nasilnika. Što je, nažalost, nakon ovog zločina još teže, jer ova žena je prijavljivala nasilje, a nije zaštićena, mrtva je. I šta sad druge žrtve nasilja treba da misle - da će, ako prijave nasilnika, završit pod zemljom?!
Među više od 15.000 ljudi koji su gledali ubistvo uživo, a ko zna koliko njih i tokom naredna tri sata, niko živ ne zna koliko je bolesnih umova koj mogu pokušati ili uraditi nešto slično. Imamo li unapred zaštitu od toga?
- Može se nešto uraditi, na primer, nekoliko ključnih reči po kojima možete naći potencijalne ubice, nasilnike. Ako neko pominje ubistvo, oružje, što ne znači automatski da je ubica, ali može se staviti pod pojačan nadzor lokalne policije. To podrazumeva i da se prate njegove aktivnosti, proverava ima li dosije, da li je osuđivan, kažnjavan, kupuje li neke opasne materije ili oružje. Srbija ima kvalitetne ljude za to. Sajber kriminal je inače svetski problem - ističe za Kurir prof. dr Goran Kunjadić, stručnjak za sajber bezbednost.
On dodaje da je poražavajuće da ljudi tako reaguju, gledaju, dele snimke, podržavaju i veličaju ubicu.
Kurir.rs/J. S. Spasić