POTRESNA ISPOVEST MAJKE MALOG VUKA: Gledam ga u Tiršovoj svog izlomljenog, a vozač koji ga je udario, NIKADA SE NIJE JAVIO
Vuk je bio zdrav, veseo dečak sve do kobnog aprila ove godine, kada je nesrećnim slučajem ostao stoodstotni invalid.
U bolnoj ispovesti za jutarnji program Kurir TV majka ovog petogodišnjeg dečaka priča o agoniji koju su prošli i bolu koji žive svakodnevno, ali i zašto, čak ni nakon nekoliko meseci, nemaju odgovor na pitanje ko je kriv.
- Došla sam kući s posla i otišla sam da se istuširam. Zaključala sam kapiju za sobom, naravno. Nama je uvek kapija zaključana i kad nismo imali decu, pogotovo sad kad su deca tu. Otišla sam da se istuširam, on je bio tu u sobi gledao je crtani. Kad sam izašla iz kupatila, njega više tu nije bilo. Ja sam mislila da je on u dvorištu, pošto mi imamo malo dvorište. Mislila sam da je on u dvorištu, verovatno se igra. U jednom momentu ja pitam decu gde je Vuk, i oni kažu pa valjda kod babe u sobi. Niko nije video momenat kad je on izašao na verandu. U tom momentu meni čerka kaže, mama, nešto se desilo na ulici, nešto se desilo Vuku. Ja kažem, šta bre, desalo se Vuku, kako mu se desilo? Izlazim ja na ulicu i ja vidim da je Vuka udario auto, i da on leži dole na zemlji, kornišinicu koja ga drži, znači medicinsku sestri iz Kliničkog centra, koja ga drži na ruci. I on ovde sve ovako krvari. I posle toga on je mene pogledao ovako i kao da je zaspao, odnosno pao je u nesvest. Posle toga je došla Hitna pomoć i odmah ga prevezla u Klinički centar, ali dok su njega utovarali u kola hitne pomoći, ja sam čula kornišinicu koja je rekla, dva puta smo ga reanimirali. Ja sam pitala hitnu da li ja mogu da uđem s njima, kažu ne, naravno, vi idite, kaže, svojim kolima. Ja sam ušla u taksi, otišla za klinički, a vozač koji je udario mog Vuka je bio tu. On je stajao i pričao da on nije kriv da je dete njemu izletelo i da je on vozio dvadeset na sat - priseća se Vukova majka Jovana Šorgić Jurakić.
- Njemu je policajac saobraćajni koji je došao na uviđaj, Zlatanović, rekao da to nije istina i da nije moguće da je vozio dvadeset na sat, a da je ovako dete povredio. Definitivno je da nije vozio dvadeset na čas i definitivno je da je on zapravo vozio brže i da nije bilo kočenja, to je evidentno jer nam je policajac Zlatanović kada je došao u bolnicu rekao da kočenja nije bilo.
Kaže da je nedavno saznala da postoji očevidac ove saobraćajne nesreće.
- Postoji jedan svedok i ja sam sad skoro saznala da taj svedok tu živi na "petnestici" kod nas i on je rekao da mogu da dođem. To sam saznala bukvalno juče, preključe da vas ne lažem i ja sad hoću večeras, baš sam ono odlučila da večeras dođem da vidim ako postoji šansa da porazgovaramo da on kaže jer on je u policiji dao iskaz ja ne znam koji, pošto meni zapisnik još uvek nije stigao na kućnu adresu, a rečeno je kad se to desilo da će zapisnik stići na kućnu adresu. Pritom sudstvo ništa ne radi po pitanju toga znači niti smo pozvani da damo izjavu, niti bilo šta i naš advokat je saznao da su godišnji odmori i da im je to opravdanje za postupak.
Objašnjava i da je deo u kome žive izuzetno opasan jer mnogi vozači jurcaju tom ulicom.
- Ta ulica nema ograničenje brzine jer to niko nije stavio i čak smo mi pisali apel, bili još davno, dve hiljade i neke da se stavi ovaj policajac ležeći, da se stavi ograničenje. Naravno to niko nije slušao. Oni luduju po toj ulici, to je ulica koja vode sa novosadskog autoputa ka Prvomajskoj i znači zaista je prometna i s jedne i s druge strane idu kola i verujte mi znaju da voze i po 200 na sat, da ne razmišljaju da li neko prolazi da li je tu neko dete ili bilo koje živo biće nego oni to lete ko da ke aerodrom.
Isprilala je šta se dogodilo po prijemu malog Vuka u Klinički centar.
- Tek kad smo došli u klinički centar mi smo saznali šta se zapravo dešava, da je on u komi, da je on izliv krvi na mozak imao, da je pukla jetra, da je mnogo teških telesnih povreda imao još i rekli su nam 24 sata je presudno. Ukoliko preživi, preživi, ukoliko ne, umro je. Tako su nam rekli. Hvala bogu on je preživeo i bio je do 3. maja u komi. Tad su ga doktori probudili iz kome i onda su mi rekli da će on biti 100% invalid znači jer njegovo stanje da on ima jak spazan mišića, ne može da priča, ne može da jede, njemu je ugrađen sad 5. jula mu je ugrađen peg, to služi za hranjenje. Imao je drenažu mozga. On je sad u Tiršovoj na fizijatriji.
Kaže da ne gubi nadu u oporavak svog sina, kao i da je primetila male znake poboljšanja.
- Ja bih želela da se posebno zahvalim neurohirurgiji Tiršove, znači svim njihovim radnicima i fizijatrije zato što su zaista divne žene koje ga trenutno čuvaju i brinu o njemu. On je sada priseban budan, ali ne može ni da govori, niti može da se pomera. Ja imam osećaj da on može da komunicira očima, ali to je moje mišljenje, ja sam laik, ja ne znam. Mi njega kad pitamo kako si Vuče on odgovara malim grčevima. Meni je doktor Knežević koji vodi njegov slučaj na neurohirurgiji rekao da to mogu da budu i mišići, refleksi i to. E sad šta je zapravo ja ne znam, ali ja mislim da on oseća i kad ga pomazite i kad ga poljubite i zagrlite. U principu mislim da oseća.
Kako kaže, još nije rekla drugoj deci šta se zapravo desilo Vuku.
- Prvi taj trenutak ja nisam ni bila ni svesna. Verujte mi, ja sam počela da dolazim sebi tek negde u Kliničkom centru kad su oni rekli da su to teške telesne povrede, da se ne zna ishod situacije. Ja i suprug smo izašli ispred Kliničkog, mi smo plakali, bukvalno sat vremena nismo znali gde se nalazimo, koliko je nama bilo loše i teško. I sad ovo sve potnosimo, ali ja moram zbog druge dece, njih sedmoro imam još, ja moram zbog njih da budem jaka. Verujte mi, svaki put kad odem u bolnicu meni je katastrofa, evo ja sam bila sad u nedelju. Oni misle da Vuk ima samo polomljenu nogu i ja nisam još mogla njima da objasnim šta se zapravo desilo. To su deca od deset godina, najstarije, imam bebu godinu i po dana i ovo su ova deca između, znači osam, sedam, devet. Mislim, pošto ja sam svaki godinu po jedno dete rađala, tako da ta druga deca, oni očekuju da s njim igraju fudbal. Mislim, ja njima kažem igraćete s njim i fudbal jer nemam snage i ne znam kako da im predočim šta će da bude kada on bude sada došao i kada ga budu videli tako u krevetu. Mislim, on bukvalno zbog tog spazama mišića deluje kao da je izlomljen. Mnogo loše izgleda, mnogo je propao. Eto, pravo je čudo da je živ. Ja kažem, samo pravo čudo i samo Bog što ga je sačuvao. Inače, on je bio zdrav dečak i nikad ne bih rekla da će se tako nešto dogoditi.
Ono što je najviše boli je što se počinilac nesreće nikad nije javio da pita kako joj je sin.
- Vozač koji je vozio, gospodin Ivan, ne znam prezime. Taj gospodin nije dolazio kod nas na vrata, nije se raspitivao za dete nijednog momenta. Mene to najviše boli, okej, nisi morao da pitaš mene kao majku kako sam, ali si mogao da detetu odneseš barem paket pelena. Jer, verujte mi, kad dođete u Tiršovu i kažete Vuk, oni znaju o komu se radi. Znači, dete četiri meseca tamo leži, ne možete da promašite, mislim. U krajnjem slučaju čovek se uopšte nije interesovao. To je ono najgore i najtužnije u celoj ovoj priči. Ne mogu da razumem da ne možeš da dođeš da pitaš za to dete. Da ne razmišljaš o tom detetu kome si upropastio život. On ima samo pet godina. To je velika tragedija. Ja ne znam, znači, verujte mi, prvo sam bila kivna mnogo na njega, pa onda opet kažem ajde, omocije me prevlađuju. I kad kažem nema veze, ima Boga, ono. opet, meni je malo čudno što sam čula da čovek ima troje dece i da on uopšte nije reagovao na to što se desilo. Mislim, evo, mnogo ljudi mi se javilo koji nemaju decu, a koji su se toliko potresli i toliko razmišljaju, pišu, zovu, nude pomoć, a vi koji imate dete da ne kažete pa čekaj, to je moglo da bude i moje dete. Iskreno, samo bih ga pitala, ako si već to uradio možda je dete izletelo, kažem opet, ja nisam bila svedok da mogu da kažem kako je išla priča. Ali zašto nisi došao da pitaš za njega? Zašto nisi odneo paket pelene? Nema veze, nije to mnogo, to je 2.000, nek bude i 3.000 dinara, ali to je nečiji život. Ti si ovde pokazao da si nečovek.
Na pitanje šta je drži jakom u natčovečanskoj borbi za njeno dete, potresena majka kaže:
- Meni najveću daje snagu kad njega vidim da je živ. Eto, da je barem živ, ali je žalosno što je tako ispalo sve što je to, živ na tako surov način.
Kurir.rs
Bonus video: