Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost gostovao je u jutarnjem programu "Redakcija" i u diskusiji sa Aleksandrom Šešeljom i voditeljkom Snežanom Petrović izneo mišljenje o geopolitičkim dešavanjima, izazvanim ratom u Ukrajini.
Nakon izjave ministra finansija Nemačke vojni analitičari i političari širom sveta vode polemiku o tome ko, zapravo, želi i vodi ovaj rat? Blažić je na početku istakao Mađarsku kao jedini izuzetak što se stiče stava Evropskih i Zapadnih država kada je reč o podršci Urkajini i nastavku rata.
- Čini se da je Evropa u celini stala pred Amerikom, prihvatajući određenu dozu uticaja i kontrole. Naravno, postoji jedan izuzetak koji treba uzeti u obzir - Mađarska. Mađarska se od početka ovog sukoba istakla pozivima na mir, naglašavajući da rat nije rešenje, a sankcije nisu odgovor. Ova zemlja se zalaže za suzdržanost i izbegavanje eskalacije, suprotno nekim drugim evropskim partnerima. Ipak, širu sliku analizirajući, jasno je da Evropa kao celina nosi breme gubitnika u ovom istočnom konfliktu - smatra Blažić.
Razmotrio je kontekst dešavanja u Africi i tu podvukao Evropu kao gubitnika, odnosno onog koji najviše ispašta.
- Ako razmotrimo kontekst dešavanja u Africi, vidimo da Evropa ponovno ispašta. Posebno Francuska se suočava sa posledicama, kako zbog uticaja uranijuma, tako i zbog implikacija transaharskog gasovoda i naftovoda koji bi trebali prolaziti kroz Niger. Amerikanci zadržavaju prodaju skupih tečnih prirodnih gasova Evropi, dodatno produbljujući energetsku krizu koja pogađa kontinent. Takođe, ne smemo zaboraviti na značajne ekonomske gubitke nemačke industrije, koji se mere u trilionima - istakao je Blažić.
Osvrnuo se na nedavno propali Žitni sporazum gde primećuje nedoslednost i nepoštovanje Ruske federacije:
- Nedavno propali sporazum o žitu, vidimo da su nedoslednost i nepoštovanje Ruske federacije doveli do prekida tog sporazuma. Očigledno je da su se uslovi koji su bili obećani na pregovorima u Ankari nisu ispunili. Pritom, ne treba zanemariti ni prehrambenu sferu, gde se upravo dešava ponovno uspostavljanje odnosa između Erdogana i Putina - ukazao je pa objasnio:
- Ukrajinski režim je imao nade da će obnoviti crnomorsku rutu uz pomoć Zapada, ali se vidi da su se te nade raspršile, posebno nakon susreta sa crnomorskom flotom Ruske federacije. Crno more se zapalilo onog momenta kada je propao sporazum o žitu i tu je sada sistematsko uništavanje - rekao je.
Prokomentarisao je odnos predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Turske Erdogana.
- Dok su svi pogledi upereni prema Crnom moru, važno je sagledati i kontekst odnosa između Putina i Erdogana, uzimajući u obzir i faktor Sirije. Normalizacija odnosa između Damaska i Ankare igra ključnu ulogu u regionu, gde Rusija i Iran ulažu napore. Međutim, mnogo faktora utiče na ishod susreta Putina i Erdogana, uključujući puštanje komandanata bataljona Azov i crnomorski sporazum - smatra Blažić, zaključivši:
U celini, Turska igra odlučujuću ulogu u ovom kontekstu, ciljajući da postane energetski gasno čvorište za transport u Evropu. Njihova pozicija kao prekidača za gasni tok omogućava im da budu korisni i Zapadu i Rusiji. Međutim, poslednjih meseci izgleda da Erdogan više koristi Zapadu, naročito u svetlu puštanja komandanata bataljona Azov i najave otvaranja fabrike bespilotnih letelica "Barjaktar" u Ukrajini. Normalizacija odnosa Sirije, vidimo da ne idu dobrim tokom.
Kurir.rs