TRSTENIK - Bila je Dankinja, ali volela je našu Srbiju! Dala joj je svoje 22 godine života, koliko smo zajedno živeli u mom rodnom selu Stopanja, kod Trstenika. Želela je da deo nje ostane ovde i tu sam joj želju ispunio.
Tako počinje priču Miodrag Mija Kezić koji je u dalekoj Danskoj našao ljubav za čitav život. Kao kruna skladnog bračnog života bila bi njihova 50. godišnjica, ali je, nažalost, dobri Mija prerano ostao bez svoje Birte. Posle njene smrti, polovina njenog pepela je sahranjena u Danskoj, a polovina u Srbiji i to sa vrlo vrednim nakitom, ali je nedugo zatim Mija je doživeo šok: Birtin grob je opljačkan!, piše Blic.
Već pri prvim Mijinim rečima oseti se ljubav i poštovanje prema njegovoj Dankinji Birti. Upoznali su se 1973. godine, kada je Mija otišao poslom u Dansku. Tamo su se skućili, venčali, dobili sina.
- Veći deo svog života proveo sam u Danskoj, gde sam i upoznao svoju sada već pokojnu suprugu. Ona je bila Dankinja koja je zahvaljujući meni zavolela Srbiju. Perfektno je naučila naš jezik i uvek je želela da što više vremena provede ovde. Poslednje 22 godine je i živela u Srbiji, gde je godišnje bila po 10 meseci, a svega po dva meseca u Danskoj, da vidi rodbinu i prisustvuje nekim proslavama - započinje Mija svoju priču.
"Dobra vila našim ljudima"
Mija kaže da je Birta bila medicinska sestra i da se sva plemenitost tog zanimanja ogledala u njenom karakteru.
- Uvek je želela da pomogne ljudima jer je bila medicinska sestra. Tokom rata u Bosni nalazila je način da pomogne ranjenicima i dobavlja im lekove. Izlazila je u susret svim izbeglicama koje bi u Danskoj stupile u kontakt s njom. Bila je i tumač medicinskim sestrama svih nacionalnosti koje su pohađale tromesečne kurseve - opisuje Mija svoju Birtu.
U razgovoru za Blic Mija se trudi da nabroji sva dobra dela svoje supruge. Ali njima nema kraja, baš kao ni njegovom ponosu. Kaže, bila je dobra vila našim ljudima. Išla na roditeljske sastanke deci, pomagala im kod lekara, u bankama.
- Kada je bila pandemija korone, Birta je želela dobrovoljno i bez naknade da bude na raspolaganju kovid bolnici u Kruševcu i pomogne našem narodu. Moram priznati da sam je odvratio od toga. Nisam želeo da doživi neku neprijatnost, čak sam je malo i uplašio samo da ne bi išla - iskren je Mija.
Želela je da počiva i u Danskoj i u Srbiji
Birta je umrla pre godinu i po dana od raka jetre. Zdravlje ju je služilo sve do mesec dana pred smrt.
- Bilo je dve godine kako smo znali dijagnozu, ali bez obzira na to smo svakodnevno šetali po 8-9 kilometara, čak smo na leto išli na more u Grčku. Ipak, stanje joj se pogoršalo ubrzo posle toga - sa knedlom u grlu kaže Mija.
Poslednja želja Birte je bila da počiva i u rodnoj Danskoj, ali i u Srbiji, koju je toliko silno volela.
- Pedeset godina divnog braka prekide njena smrt. Ispunio sam joj želju i pola posmrtnih ostataka je sahranjeno u Srbiji, u mom rodnom selu, gde sam ostao da živim - priča Mija.
Ali tada se dogodilo nešto što ga je potpuno šokiralo.
- U selu Stopanja, na seoskom groblju, na svojoj grobnoj parceli, napravio sam grobnicu i, kako je moja pokojna supruga želela, sahranio njene posmrtne ostatke. U grobnicu koja kao poklopac ima ploču prilične težine i teško ju je pomeriti sam, zakopao sam i njen nakit od kog se nije odvajala - kaže Mija.
Tu je bila njena burma, ali i burme njenih roditelja, prsten koji je nasledila od tetke a koji je bio porodično nasleđe staro preko 100 godina, kao i narukvica i još neke njoj vredne stvari.
- Sve je bilo spakovano u jednu kutiju kojoj sam fiksirao poklopac i duboko je ukopao u grobnicu. Jednog dana sam primetio da ploča koja zatvara grobnicu ne stoji kako sam je postavio. Za sadržaj zakopane kutije znalo je samo nekoliko osoba! Uz pomoć prijatelja otvaramo grobnicu i pri silasku ne primećujem ništa neobično. Ali poklopac kutije koji je bio fiksiran se otvorio na blagi pokušaj podizanja i onda sam zatekao šokantan prizor: polomljena urna, ispreturane stvari i nestanak nakita - tvrdi Miodrag Mija Kezić.
Kaže da je događaj zabeležen od strane policijske stanice Trstenik. Napravljeni su uviđaj i zapisnik, a Mija dodaje da stoji iza svake svoje izgovorene reči.
- Frapiran događajem i iznenađen činjenicom da je neko u stanju da opljačka grobnicu u malom selu, a razočaran dušama ljudi koji su izgubili smisao normalnog života i veru u Boga, poželeo sam na ovaj način da sebi olakšam. Ispričavši ovu priču, možda ću dopreti do nekih ljudi, naterati ih da stave prst na čelo i zapitaju se da li je pravedno ono što su radili tokom života i što očito i danas rade - kaže Mija Kezić.
Kurir.rs/Blic