Govorio mi je da sam glupa, nesposobna, lenja... Tukao me je, a kada je shvatio da mog povratka nema, pokušao je da me kidnapuje i na silu vrati. Iskočila sam iz automobila u pokretu da bih pobegla i tada sam ga prvi put prijavila. Pušten je posle nekoliko dana pritvora“ - počinje Jasmina svoju tešku priču o nasilju u braku, omalovažavanju i novoj sreći. Jedina želja joj je da nijedna žena više ne trpi što i ona.
Tokom dve duge decenije Jasmina iz Zrenjanina je bila u braku i verovala u sve ono što joj je sada bivši muž govorio: da je glupa, nesposobna, lenja, nezainteresovana... Bilo je i lepih momenata, ali je na kraju shvatila da sve ono loše što se dešavalo mora da nazove pravim imenom i konačno ode iz tog pakla. Jasmina je danas u drugom braku, živi novi život, ali joj tragovi svega što je proživela ne daju mira. Zato je rešila da ispriča svoju priču, da nijedna žena više ne trpi. Odrasla je u Iđošu, kraj Kikinde, imala srećno i bezbrižno detinjstvo, a onda je porasla i udala se.
- Tokom dugih godina prvog braka bila sam žrtva fizičkog i psihičkog nasilja. Kada smo se venčali, verovala sam da ga volim, a počelo je loše, svađom sa mojim roditeljima. Kao i mnoge žene, i ja sam verovala da će se to vremenom promeniti, ali nije. Postajalo je sve gore i gore - priča Jasmina (45).
Kap koja je prelila čašu
Dobili su dva sina, ali ni to nije ništa promenilo. Mnogo puta je izbacivana iz kuće i uvek bila prisiljena da se vrati iako je znala da će, zbog bilo čega, primati udarce.
- Nikad me nije udario tako da može da se vidi, socijalno me je izolovao, od roditelja, rođaka i drugarica. Jednom sam usred noći morala da pešačim 12 kilometara do roditelja koji žive u selu. Kada sam bila trudna sa drugim detetom, srušio me je na pod i šutnuo u stomak... Mnoge stvari sam svesno zaboravila. Naš brak je okončan zbog još jednog obračuna kada sam se pobunila i suprotstavila. Imao je dugo godina i drugu ženu, sa kojom je i danas, a pokušao je da nas obe zaposli u istoj firmi, što je za mene bilo ponižavajuće. Ta kap je prelila čašu.
Sa dve kese stvari je pobegla u drugi grad. Sama. Sinove nije ni htela, ni smela da izlaže tome.
Pokušao je da me vrati na silu
- Moram priznati da sam par meseci unazad to spremala, odlučila sam da idem za Zrenjanin i pronašla stan. Ipak, odlagala sam pruživši mu još jednu šansu. Sinovi su sada odrasli, neopisivo mi nedostaju, ali nemam kontakt sa njima. Bilo je teško kada sam otišla. Po zanimanju sam vaspitačica, ali nisam birala posao. Bilo mi je važno da radim i zarađujem za samostalan život. Ali posle nekoliko dana zatišja krenuo je progon, kada je muž shvatio da nisam kod roditelja.
Kada ju je pronašao, dovodio je decu, kupovao joj satove, parfeme, cveće i bombonjere, misleći da se tako može sve obrisati.
- Kada je shvatio da povratka nema, pokušao je da me kidnapuje i na silu vrati. Iskočila sam iz automobila u pokretu da bih pobegla. Tada sam ga prvi put prijavila, ali je pušten posle par dana pritvora.
Bojala sam se da će me nova porodica odbaciti
Jasmina danas živi sa drugim suprugom Aleksandrom i njegovom decom iz prethodnog braka, koju doživljava kao svoju. Danilu (19), Andreju (12) i Mini (10) mama je rano preminula. Živeli su sa ocem, a nju su lepo prihvatili.
- Aleksandar i ja smo se ponovo sreli posle dugo godina. Upoznali smo se davne 1995. kao tinejdžeri i zaljubili se. To je bilo drugo vreme, dopisivali smo se, družili. Bila sam jako stidljiva, nisam mu pokazala kakva sam, i dešavalo mi se da otvorim usta da nešto kažem i ni glasa! Danas, posle skoro 30 godina, zamera mi na tome. Kaže da nije znao da sam toliko pametna, duhovita, muzikalna. Poslednji put smo se videli 2001. godine. Nakon toga svako je otišao na svoju stranu. Ja sam se udala, a on se oženio. Našli smo se posle 18 godina.
- Najteže mi je bilo kada smo tek počeli da živimo svi zajedno. Moj bivši muž je provalio u stan, preplašio decu, mene je čupao, davio... Bojala sam se da će me Aleksandar ostaviti, da će me i njegova deca odbaciti, ali nisu i hvala im na tome. Želeli su da ostanemo zajedno i danas me zovu mamom. Suprug mi je povratio veru u sebe, svakog dana mi daje do znanja koliko sam sposobna i koliko me voli. Uprkos godinama i finansijskim problemima, pokušavamo da dobijemo bebu – sa nadom i optimizmom priča Jasmina.
Sve ima cenu, a strahovi ostaju dugo
Sve što je proživela ima svoju cenu. Strahovi ostaju dugo, teško ih je prevazići, ali uz stručnu pomoć, snažnu volju i želju da živi, smatra da je uspela da krene dalje.
- Kod mene je uz volju bilo i pomalo prkosa. Divan odnos sa suprugom i njegovom decom pomogao mi je u borbi sa anksioznošću. Sada radim u Novom Sadu, napredovala sam na poslu, samouverena sam, zračim srećom i pozitivnom energijom. U životu mi jedino nedostaju moja deca i zdravlje mog supruga, koji ima teško oboljenje kičme.
Sve ovo sam ispričala jer želim da sve majke, žene, devojke imaju snage da budu ono što jesu, da ne dozvole da im bilo ko poljulja veru u sebe jer kako zračite, tako će vas i drugi videti. Danas je moj moto: ja mogu sve! I verujte da mogu, a mogu i druge žene koje proživljavaju ono što sam ja prošla – poručuje Jasmina.
Kurir.rs/Blic Žena