Srpski klubovi su, malo je reći, razočarali javnost svojim nastupima u ovogodišnjim kvalifikacijama za evropska takmičenja.
Prva je na teren izašla Vojvodina, koja se kao petoplasirana na tabeli Superlige susrela s kiparskim velikanom Apoelom. U oba meča kiparski klub je bio bolji sa po 2:1 i tako sebi trasirao put u narednu rundu kvalifikacija.
Nakon Novosađana na teren je izašao TSC, koji je realno imao najteži zadatak. Braga, ekipa iz popularnog Kamenoloma, nije imala milosti prema Bačkotopolčanima i u dva meča postigla je čak sedam golova. Ali treba biti realan i reći da je Braga bar za dve klase iznad vicešampiona Srbije.
Najviše od svih razočarao je Partizan protiv azerbejdžanskog Sabaha, koji je osnovan pre šest godina. Bilo je tužno gledati kako fudbaleri iz Bakua, uz dužno poštovanje crno-belih, pored igrača Partizana izgledaju kao da su na teren istrčali fudbaleri Mančester sitija.
Ono što najviše boli u ovoj situaciji nije sam rezultat, svako može da izgubi, da ima loš dan, ali način na koji srpski klubovi u kvalifikacijama nisu osvojili nijedan bod za naš nacionalni koeficijent je zabrinjavajuć. Partizanu je ostao današnji revanš u Beogradu sa Sabahom i prilika da se izvade i osvoje bodove za koeficijent. Ukoliko ovako nastavimo, postoji opasnost da izgubimo i to 15. mesto na UEFA rang-listi koje garantuje dva mesta u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
- To je veliki problem koji traje već više od deset godina. Naši klubovi vrednuju igrače na osnovu obeštećenja koje se traži za njih. Mahom se dovode stranci koji, realno gledano, nisu ni treća klasa igrača. Evo, vidite, i Vojvodina i Partizan su u kvalifikacijama za Ligu konferencije, koja je trećerazredno takmičenje, doživeli poraze od timova za koje ja nisam ni čuo. Taj Sabah je osnovan pre šest godina, to je katastrofa - kaže za Kurir iskusni fudbalski stručnjak Dragoslav Stepanović, a o debaklu kluba iz Bačke Topole dodaje:
- Jasno je da TSC ne pripada Ligi šampiona, videli smo protiv Brage koliko su zapravo nemoćni. Sve ovo su samo posledice, uzrok problema je to što naši mladi igrači ne igraju u svojim matičnim klubovima, sede na klupi ili na tribinama i onda ih neki menadžeri, zbog kojih me boli glava kada moram da pričam o njima, odvedu u inostranstvo i oni i tamo sede na klupi. Karijera im propada pre nego što je i počela.
Stepanović pravi paralelu s košarkom, gde je sistem mnogo zdraviji i bolje organizovan.
- Meni se zato sviđa praksa u košarci, gde mladi igrači, kada izađu iz tog omladinskog pogona, idu na kaljenje dve, tri godine da igraju sa seniorima, da se naviknu na takav rad, na uslove, na igrače i na pritisak i tek posle toga su spremni da igraju na nekom ozbiljnijem nivou. Ključno je da ne smemo da prestanemo da se nadograđujemo - zaključio je popularni Stepi.
Kurir sport