Kad bi u Srbiji umesto grupa građana-pretendenata-na-presto postojala stvarna opozicija, što će reći grupa stranaka čije su politike suštinski suprotne vladajućoj, zacelo bi nahuškala svoje aktiviste i simpatizere da preko puta grafita „Kad se vojska na Kosovo vrati“ ispišu grafit: „Zašto je vojska otišla sa Kosova“. Biće kasnije reči o tome - zašto.
Ali jok: i prva i druga Srbija, i vlast i opozicija, operišu isključivo s posledicama, koje pokušavaju - svaka na svoj, u osnovi isti način - da razreše istim postupcima koji su izazvali posledice. Začarani krug. Prava reč.
Moja neznatnost je izazvala brojne sukobe na građanskoj levici kad je ustvrdila - i tvrdnju potkrepila dokazima - da Vučić nije uzrok zastrašujućeg kulturološkog i moralnog posrnuća Srbije, nego samo jedna u dugačkom nizu posledica. A tek je izazvala žestoku moralnu paniku kad je izjavila da su Vučić i paket značenja i akcija koji idu uz njegovo ime najbolja od svih mogućih posledica.
Šta da vam kažem, žestoko sam iznapušavan. Ali, ako i jednog Lajbnica napušavaju već dvesta i kusur godina zbog toga što je rekao da je ovaj svet najbolji od svih mogućih svetova - ne hoteći pritom da kaže da je ovaj svet dobar, nego da bolji ne može biti, a da može biti gori - ko sam ja da ne budem masovno napušen od strane boljesrbijanaca s predsednikom Demokratske stranke na čelu, čiju politiku propagiram već decenijama, a koji je tvitovao, pazi sad - „Basara je korisniji Vučiću od Laze Ristovskog“.
Objasnio sam šta je Lajbnic hteo da kaže, sad ću objasniti šta sam ja mislio. Na osnovu dugogodišnjih kuhinjskih filozofskoistorijskih i kolektivnopsiholoških istraživanja, zaključio sam da je Carstvije Vučićevo najviši mogući stepen racionalizacije i operacionalizacije zaumnog kulturnog modela, koji se u Srbiji prenosi s političkog kolena na koleno ima tome bogme 200 godina.
Taj kulturni model nisu kreirali srpski političari (svih vremena i boja) - oni samo njime manipulišu - stvorile su ga srpske kulturne elite, za koje je Mirko Kovač ispravno rekao da su „gore od rulje“, koje - prvih pedesetak godina iz neznanja, ostatak vremena delom iz neznanja, delom iz koristi - održavaju Srbiju u stanju pseudoepskog amoka i koje - delom nesvesno, delom iz niskih pobuda - huškaju na krvoprolića bez krčmara, da bi posle naricale nad mnogostradalnošću i podlošću kolektivnog zapada.
Sada smo došli do pitanja postavljenog u (nenapisanom grafitu): Zašto je vojska otišla sa Kosova? Evo zašto, što rekla žutara Blic. Zato što je Ćosić sa svojim ađutantima, kamerdinerima i zanosačima muda lansirao ideju „o zaokruživanju životnog prostora“, tj. realizaciju projekta „velike Srbije“ i tu sumanutu politiku uvalio Miloševiću da angažuje vojsku i da je sprovede u delo.
Vojska ko vojska: naređenje-izvršenje. Pravila je pičvajze i pokolje po ex-Yu, izgubila sve ratove, „veliku Srbiju“ nije stvorila, Kosovo izgubila, na kraju podvila repić i otišla sa Kosova. Nastavak u sutrašnjem broju, pod uslovom da krle22 ne ispali neki Breaking News hit-tvit.