I mesec dana od izbijanja puča u Nigeru, u kojem je svrgnut predsednik Mohamed Bazum, situacija u zapadnoj Africi i dalje je napeta.
Svet čeka odluku vojnih lidera zapadnoafričkih država, koji su saopštili da su spremni za vojnu akciju, ukoliko diplomatija ne uspe da preokrene posledice vojnog puča u Nigeru.
Ditmirije Milić, politikolog, gostovao je u jutarnjem programu u razgovoru sa voditeljkom o ovim dešavanjima.
Ono što navodi kao problem je definitivno džihadizam sa kojim se taj region "vuče" decenijama.
- Afrički region je igralište za velike sile. Ukoliko bi i ostale zapadnoafričke države ušle u sukob, da vrate demokratski izabranog predsednika, koji je smenjen pučom, verujem da bi to bila najbolja prilika da se džihadisti bolje uspostave u regionima. Centralno pitanje je, ipak, stabilnost regiona jer ako ne sprečite epidemiju puča, pobediće onaj koji ima "zakon moći", a ne onaj koji je zakonom izabran. Da li je vojna intervencija način, verovatno jeste, jer dosadašnje sankcije Nigera nisu urodile plodom - kazao je Milić.
Ukoliko bi se vojna snaga u regionu sjedinila, to su oskudno naoružane vojne snage, smatra Milić, iako je uticaj Vagner grupe, ruskih plaćenika, primetan u ovim zemljama.
- To je sve u lošem stanju, a bez francuske i američke podrške ne bi imalo smisla. Ovde je jak i ruski uticaj i Vagner grupa. To nisu spekulacije, jer vlasti koje dolaze one učvršćuju svoju vlast i kontrolu stanovništva, oslanjaju se na Vagner. Dajete državne resurse rudnika tim stranim plaćenicima, a zauzvrat se pruža podrška tom novouspostavljenom režimu - rekao je Milić.
Ukazujući time na ruski uticaj, Milić smatra da je Niger ovim pučevima jači, kao i kineskim uticajem na ekonomiju u zemlji, trgovinskom razmenom sa Afrikom koja je sada povećana dvostruko.
- Oko uranijuma mislim da je prenaglašena priča o francuskom uticaju da bi se koristila antikolonijalna propaganda protiv Francuske jer nije bila efikasni borac protiv džihadizma. Ona ima značajni uticaj u ovim sferama jer postoji centralnoafrički franak koji je vezan za evro, međutim resursi mogu da budu problem jer mogu da privlače pažnju. Demokratska republika Kongo ima najveće zalihe kobalta - ukazao je, i dao analizu o pokroviteljstvu afričkih država od strane velikih sila:
- Problem Afrike je što nema pravni sistem, stopa nepismenosti je visoka, jako nestabilna politička scena, loša infrstruktura, teško je da će ikada biti demokratski uređeno drutšvo... Tako da je ovde pitanje stabilnosti, a ne pokrovitelja. Strukturni problemi siromaštva u tom regionu se nisu rešili - smatra Milić.
Prokomentarisao je i osnovni razlog afričkog siromaštva:
- Treba gledati da je vlast Makrona pokušala da nađe neki vid želje za kompromisom, ali to može delovati kao slabost u politici i to će drugi da iskoriste. Realizacija potencijala Afrike izostaje. Uvek se pitamo zašto je ova država koja je tako bogata resursima toliko siromašna? Zato što nema kapital da uloži u sredstva. Imaju ogromnu radnu snagu ali nemaju kapital i tehnologiju koja će to da pokrene... Ogromna prepreka su i Džihadisti koji prete da uruše svaki poredak - rekao je Milić.
Na pitanje voditeljke Snežane Petrović "da li može da dođe do oružanog sukoba, Milić je odgovrio da može.
- Da, to je jedan od scenarija. Imali su pučeve u Burkini Faso, Maliju, i te države su suspendovane... Rusija nema problem što je neko nedemokratski došao na vlast, ali će ti isti ljudi da napadaju Majdan. Ono što je pitanje nije sada da Rusija ima koherentnu strategiju, nego ih koristi za svoje interese niti treba tražiti konzistentnost u funkcionisanju velikih sila, vrlo mali broj stranih sila u Africi je moralan - rekao je Milić.
Kurir.rs