Korona je i dalje prisutna, a sa njom i postkovid i dugi kovid, odnosno tegobe sa kojima se oboleli suočavaju posle nominalnog ozdravljenja. Na ovu temu se u svetu uveliko rade istraživanja i studije, a do sada je primećeno da dugotrajne i potencijalno smrtonosne posledice mogu da ostanu na srcu i krvnim sudovima, da ugroze pluća i izazovu neurološke probleme.
I srpski lekari upozoravaju na postkovid i poručuju da imamo više problema sa dugotrajnim posledicama virusa, nego sa aktuelnom korona situacijom zbog pojave novog soja Eris“. U sve dužoj paleti simptoma, od preko 50 različitih tegoba, prednjače srčane bolesti, kardiovaskularne smetnje, respiratorna oštećenja i demencija, ali i neki potpuno novi, među kojima je sindrom "plavih nogu".
Nauka o "plavim nogama"
U najnovijem naučnom radu, dr Manoj Sivana iz Velike Britanije ističe upravo ovaj simptom dugog kovida. Dr Sivan objašnjava da ima pacijenta starog 33 godine kome su noge počele da crvene, a zatim su postale izraženo plave sa istaknutim venama.
- Posle 10 minuta plava boja je bila izraženija. Pacijent je osetio težak svrab u nogama. Kada je seo, normalna boja mu se vratila posle oko dva minuta. Simptom je nazvan akrocijanoza: vensko nakupljanje krvi u nogama. Ovaj čovek je rekao da mu se promenila boja nogu nakon infekcije kovidom. Tada mu je dijagnostikovan sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS), koji uzrokuje abnormalno povećanje otkucaja srca kada obolela osoba ustane - kaže dr Sivan.
Dugi kovid utiče na više sistema u telu Dr Sivan ističe da je u pitanju upečatljiv slučaj akrocijanoze kod pacijenta koji nije iskusio ništa slično pre infekcije korona virusom.
- Pacijenti možda nisu ni svesni da to može da bude simptom dugog kovida. Mogu biti zabrinuti zbog onoga što vide. Dugi kovid može uticati na više sistema u telu, uključujući autonomni nervni sistem koji reguliše krvni pritisak i rad srca. Disautonomija je termin za probleme sa ovim sistemom. Lekari su videli akrocijanozu kod dece koja su imala virusnu infekciju - kaže dr Sivan.
Najteže oštećen kardiovaskularni sistem
Posledice korone na rad srca i sindrom „plavih nogu“ objašnjava kardiolog prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA). Prema njegovim rečima, kovid i kardiovaskularne bolesti idu ruku pod ruku i, nažalost, ostavljaju nesagledive posledice.
- Važno je istaći da je kovid u samom početku, u akutnim fazama, neposredno tokom i posle bolesti predominantno bio izražen sa respiratornim simptomima uz prateću malaksalost, glavobolju, bolove u leđima, visoku temperaturu. Ipak, vrlo brzo se javio termin postkovid koji obuhvata niz heterogenih simptoma i znakova koji su ljudi doživljali i imali posle kovidć-a. I postkovid se zbog relativno skorašnje epidemije odnosio na period od šest meseci do godinu dana, a preko godinu dana se uglavnom misli na dugi kovid i u njemu se pokazalo da su najznačajnija i najteža oštećenja upravo na kardiovaskularnom sistemu, na srcu i krvnim sudovima – kaže dr Nebojša Tasić.
Pokazalo se, objašnjava dr Tasić, da virus kovida utiče na stvaranje mikrotrombova i na povećanu sklonost ka zgrušavanju krvi kod značajnog dela osoba, a to može izazvati različite manifestacije na različitim organima.
U ranim fazama je veliki broj ljudi doživeo infarkt i šlog tako što su se nakupili trombovi u srcu, odnosno u krvnim sudovima koji hrane srce i mozak, što je dovelo do jedne od najfatalnijih komplikacija kovida. Međutim, mali trombovi kao i spazmi krvnih sudova mogu da se dešavaju u gornjim i donjim ekstremitetima i dovode do disfunkcije vena i arterija, uključujući i sindrom "plavih nogu".
Usporen venski sistem
- Kod sindroma "plavih nogu" ili akrocijanoze venski sistem nije uspeo da proprati u potpunosti promenu iz ležećeg u sedeći položaj ili obrnuto, pa dolazi do lošije funkcije vena, nakupljanja krvi i pojave plave boje. Sindrom tahikardije je situacija u kojoj pri prelasku iz ležećeg u stojeći položaj, ili iz sedećeg u stojeći, često dolazi do takozvane ortostatske hipotenzije. Pad krvnog pritiska i refleksno može da uzrokuje ubrzani rad srca i pokazalo se da je kod ljudi koji su imali sklonost ka tome pre kovida u dugom kovidu došlo do izraženijih tegoba – kaže dr Tasić.
Dr Tasić ističe da je „kovid značajno narušio funkciju kompletnog organizma, jer većina ljudi koja je prijavila da su preživeli dve, tri, četiri infekcije... svaka je dodatno narušila organizam na raznim nivoima".
Ćelavost, nesanica, oštećenja sluha, aritmija...
Naš stručnjak kaže da uz probleme sa kardiovaskularnim sistemom ljudi imaju zbog korone i izraženu alopeciju, ćelavost, izraženu nesanicu ili lošije čuju. U pitanju je čitav niz različitih simptoma koji su postojali ili nisu pre kovida, ali su se značajno izrazili posle njega.
- Jedan od najizraženijih afekata na kardiovaskularni sistem je upravo poremećaj ritma, gde je posle kovida koji je često bio praćen paralelnom upalom srčane ovojnice, odnosno perikarda, srčanog mišića miokarda, doveo i do oštećenja sprovodnog sistema srca. To se manifestalo različitim vrstama aritmije, lupanja, preskakanja srca, kako se u narodu kaže – objašnjava dr Tasić.
Za dugi kovid treba par godina
Kardiolog ističe da „nije težina kovida i akutne infekcije u direktnoj korelaciji sa težinom postkovid i longkovid simptoma“.
- Često se dešava da su ljudi imali lagane simptome tokom infekcije, a da su u dugom kovidu imali teška oštećenja kardiovaskularnog sistema. I obrnuto, imali su tešku kliničku sliku za vreme kovida, a posle su komplikacije bile slabije. To se prepisuje specifičnostima samog virusa koji je kod nekih ljudi doveo do teških kardiovaskularnih oštećenja i to je veliki problem. Ljudi treba da znaju da svi koji su preležali kovid u dužem vremenskom periodu moraju češće da posećuju lekara, jer se neki simptomi i znaci nažalost ispoljavaju nekoliko meseci, očigledno i par godina posle infekcije – zaključuje dr Nebojša Tasić.
Kurir.rs/Blic