Na ovogodišnji Sarajevo film festival Momčilo Otašević je stigao kao nominovan za najboljeg glumca za ulogu u seriji "Beležnica profesora Miškovića". Slavu i simpatije publike širom regiona osvojio je još pre desetak godina kao Luka Radmilović u seriji "Budva na pjenu od mora". Ovom rođenom Cetinjaninu baza je Zagreb, gde ga vežu ne samo za životne već i profesionalne pobede. Trenutno je angažovan na seriji "Kumovi", a u Beograd će dolaziti od jeseni s novim predstavama.
Da li vam prija što ste u Sarajevu u društvu kolega Milana Marića, Feđe Štukana...?
- Ne smatram kolege konkurencijom. Prošle godine sam na Sarajevu imao kratki film, a ove je stigla nominacija za glavnu ulogu u seriji. Očekujem da ću doći i naredne godine sa nekim velikim dugometražnim filmom. Volim ovaj grad i imam dobre prijatelje u Sarajevu.
Povod za dolazak u grad na Miljacki je "Beležnica". Druga sezona potpuno je promenila život vašeg junaka.
- Sve je počelo novinarstvom, a otišlo je dalje. Luka sada ima drugi posao i interesovanja. Dobio je i neke supermoći. Razmišljao sam da je najsigurnije da igram tu ulogu s puno minimalizma. Reditelj se složio i stigla je nominacija za Srce Sarajeva.
Imate li uzore u glumi?
- Nemam. Uvek puno istražujem, iz čega gradim novi lik. Prvo mu nađem telo i glas. U jeku korone snimali smo prvu sezonu "Beležnice", a odmah sledećeg leta i drugu. Obišao sam i upoznao celu Srbiju, od Titela do Šar-planine i sela Topli Dol.
Hoće li biti i treće?
- Znam da postoji scenario i očekujem da ćemo snimiti i kraj ove priče.
Da li vam je sada baza Zagreb ili rodno Cetinje?
- Zagreb, zbog porodice. Nastavljam snimanje serije "Kumovi", a čekam da do kraja godine izađe moj novi film "Šalša", komedija sa elementima horora, reditelja Dražena Žarkovića i scenarista Zorana Lazića, Ivana Turkovića Krnjaka i Maje Todorović. Snimali smo ga na Šolti. U pauzama sam radio sa Jagošem Markovićem u Tivtu predstavu "Učene žene", s kojom ćemo od jeseni gostovati u Beogradu i Novom Sadu.
Radite sapunice, ali stižete da radite i druge stvari. Kako?
- Nemam pojma. Nekako sam uspeo sve da stignem. Pre nekoliko godina snimao sam sapunicu po danu, a film noću. Sve je moguće. Više do 20 dana sam paralelno radio i "Beležnicu" i "Kumove" u Beogradu i Zagrebu. Volim svoj posao i ginem za njega. Nadam se da će mi se jednog dana isplatiti. Kako sve stižem? Meni predstave i kratki filmovi dođu kao glumačko tuširanje od serija od 160 epizoda.
Koliko je najviše scena koje ste u danu snimili?
- Rekord drži Milan Štrljić sa 25 scena, a ja sam tog dana snimio jednu manje.
Zanima vas i režija?
- Razmišljam i o radu iza kamere. Kad mi bude dosadno, nešto piskaram.
Inspiriše li vas tragedija u rodnom Cetinju?
- Ne. Teško mi je o tome da pričam. Zanima me taj četvrti zid, odnos glumaca i publike. Radio bih neki film o tome kako nastaje predstava. Veliki broj nas glumaca je morao tokom dana da sahrani nekog, a uveče igra predstavu, u kojoj mora da se smeje i plače.
Da li vam se to desilo?
- Jeste. Odeš i odradiš posao. Ljudi su platili kartu i očekuju da vide predstavu.
Šta je sa komadom "Tesla ili prilagođavanje anđela"?
- Igramo ga i dalje. Očekujem da dođemo opet u Beograd. Plan je da igramo jednom mesečno.
(Kurir.rs/ TV Ekran / Ljubomir Radanov)
Bonus video: