GORANA SU OŽIVELI NEKOLIKO PUTA, DOK JE MOMAK (23) UMIRAO U ZGRADI PORED! Ovo samo život može da režira: JEDNA odluka ga spasila
Goran Račić je nekoliko puta reanimiran u Banjaluci. Klinički je bio mrtav, svaki put uspeli su da ga vrate u život. Prebacuju ga u Beograd. Ulazi na Kliniku za kardiohirurgiju i pada mrtav. Bukvalno. Srce je stalo. Kreće trka i reanimacija. Oživljavaju ga. Kupili su vreme. Ali, do kada? A onda, gle čuda, koji sat kasnije stiže vest - imamo srce donora, 30 godina mlađeg, momka koji umire pored, u Urgentnom centru. Ko skrojeno za Gorana! I već sutradan srce zakucalo je u Goranovim grudima! Život je čudo!
- Ovde sam umro pa oživeo. Jedva sam živeo, tri i po godine sam imao problema, a ipak radio u pošti. Bolovanje, pa malo na posao i tako redom. Sada je ovo drugi život, nadam se - kratko nam kaže Goran, kome je 53 godine i koga nećemo da opterećujemo, tek mu je sedmi dan od transplantacije.
Pište monitori, zavoji, igle... sve je na njemu. Ali i glava na ramenima! Čovek je čudo.
- Čim je primljen ušao je u srčani zastoj. Odmah smo zvali anesteziju i reanimirali ga. Vrlo brzo je bio stabilan, ekstubiran. Impresivno je bilo koliko mu je bilo bolje - sat vremena nakon reanimacije pojeo je ceo ručak! Kad sam rekla: "Ali, zašto jedeš?", on će: "Ali ja mogu" - priča nam dr Mirjana Kačar, šef Intezivne nege Klinike za kardiohirurgiju UKCS pred čijim očima je Goran pao mrtav, pa dodaje:
- Fantastično je bilo što je to srce sutradan stiglo. Zaista plemenit čin porodice. Porodica nekoga ko je je bio potpuno zdrav, jer donori su zdravi ljudi koji iznenada preminu, shvatila je da je doniranje organa jako plemenit čin i da time spasavaju neke nove živote.
U intenzivnoj nezi ovog odeljenja lep prizor - još dva nova srca. Pored Gorana je Marko Mitrić, pre 20 dana dobio je drugi život. Svega mu je 40 leta. Osam godina ovaj učitelj iz Kraljeva živeo je sa pumpom umesto srca. Odavnoje u invalidskoj penziji.
- Osam godina umesto srca struja i baterija. Uz to su išle i brojne infekcije. Najgore mi je bilo kad krvarenje iz nosa nisam mogao da zaustavim sedam dana - priča nam Marko, kome je desna ruka sva plava.
Nadu da će dobiti novo srce i novi život već je bio izgubio.
- Svi koji su na listama čekanja za srce moraju da imaju spremnu torbu za bolnicu, ako stigne poziv. I da je ažuriraju na svakih sedam dana. Marko i njegova supruga su osam godina svake nedelje sređivali tu torbu. Ali osam godina nije bilo poziva, nije bilo organa. I pre dva-tri meseca su odustali od spremanja torbe. Izgubili su svaku nadu. I baš kad torba nije bila spremna stigao je poziv da krenu u Beograd - imamo srce - priča nam kardiolog asist. dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKC Srbije.
Pod policijskom pratnjom i rotacijama, da bi što pre stiglo iz Kragujevca, gde je mlad život naprasno ugašen, ali porodica u toj tuzi ipak rekla "da", stiglo je srce za Marka. U Beogradu je čekala uigrana ekipa, jer od kada izvade srce iz tela donora, do časa kada mora da počne da kuca u primaocu, ne sme da prođe više od četiri sata.
- I pre nego što je srce krenulo put Beograda, počeli smo operaciju vađenja srčane pumpe iz Markovog tela. Deset sati je trajala! I sve je uspelo - ističe dr Nestorović, a Marko, čiji je sin bio beba kad je ugradio pumpu s kojom nije mogao ni da se kupa, kaže:
- Sad mogu da idem sa sinom na more i da se zajedno kupamo!
Goran je peti pacijent kome je ove godine transplantirano srce! Sjajan rezultat! A sve je počelo s jednim drugim Goranom - Petrovićem. On je otvrio "sezonu" 20. marta. I njega zatičemo u intenzivnoj - redovna kontrola.
- Imao sam četiri infarkta, muke žive. Transplanatacija je bila jedini način da nastavim da živim. Da nije bilo ovih ljudi - poče da plače - ne bi ni mene bilo. Do neba im hvala, kao i porodici donora - veli Goran, kome je 60 leta, a tu je, iz Mladenovca.
Doktorka Nestorović je zadovoljna. I ponosna - pet transplantacija.
- Veliki poduhvat, prvenstveno za pacijente, ali i motivacija za sve nas. Daje nam nadu da smo kao društvo sazreli, da se vraća onaj transplantacioni program kao pre korone, ali i da će ići još bolje. Goran Račič je filmska priča. Srce je dobio bukvalno u minut do 12. Marka smo uspeli, uprkos brojnim komplikacijama, osam godina da držimo na srčanoj pumpi i dočekao je srce! A Goran Petrović je godinu dana ležao po bolnicama u jako lošem stanju, sa obostranom srčanom slabošću. Vidite da se gasi, da su u pitanju samo sati ili dani, uprkos svim naporima ne možete da ga održite u životu. I stiže srce! Pristanak svake od porodica koje su izgubile najmilijeg, ta empatija, razumevanje, govori da za nas ima nade - kaže dr Nestorović, kraj koje su kao njena desna ruka i internista dr Ana Mitrašinović, stidljiva pred kamerom, ali vesela i puna šala za svakog pacijenta, ali i Gordana Stanić, glavna sestra odeljenja.
- Kad spasiš jedan život ti si heroj, kad spasiš stotinu života onda si medicinska sestra - piše joj na zidu za leđima.
I tako je nekadašanja biblioteka, još pre 10 godina, uz veliki entuzijazam i trud srpskih lekara, a među njima i dr Nestorović, postala intenzivna nega i mkesto gde se čeka spas, ali i počinje novi život nakon transplantacije. A za to treba i jedno "da" porodice u najcrnjem danu, kad gubi voljenu osobu. Ali spasava živote...
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić