Politika

MISIJA: Ko su specijalni izaslanici na Zapadnom Balkanu i kakav je njihov zadatak

screenshot Video Plus

Njihov osnovni posao je da prenose stavove zemalja koje predstavlja i da budu prisutni na terenu kako im nešto ne bi promaklo, objašnjavaju sagovornici Kurira

Predsednik SAD Džo Bajden imenovao je Džejmsa O'Brajana za pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja i on bi uskoro trebalo da stupi na ovu funkciju. O'Brajan dobro poznaje prilike na Zapadnom Balkanu i očekuje se da, kao neka vrsta specijalnog Bajdenovog izaslanika, odnose Beograda i Prištine pokrene s mrtve tačke, na kojoj se već duže nalaze.

Budući da je Zapadni Balkan već godinama vrlo bitan za vodeće svetske sile, sve one imaju specijalne izaslanike koji pomno prate situaciju, pre svega, na relaciji Beograd-Priština. U ime Evropske unije tu je specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak, dok je u ime SAD tu specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, a za situaciju u našem regionu tu su i savetnici za spoljnu politiku i bezbednost nemačkog kancelara i francuskog predsednika Jens Pletner i Emanuel Bon, kao i savetnik za spoljnu politiku i bezbednost premijerke Italije Frančesko Talo. Ser Stjuart Pič je specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan, dok je specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin.

Printscreen/Video Plus 
foto: Printscreen/Video plus

"Deca jedne majke"

Govoreći o ulozi specijalnih izaslanika, delokrugu njihovog rada i, na kraju, rezultatima koje su ostvarili, nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković kaže da je osnovni zadatak specijalnih izaslanika da prenose stavove onih koje predstavljaju!

- Nema tu velikih spektakularnih rešenja za bilo šta jer ti predstavnici nisu ovlašćeni da bilo šta urade, već da prenesu stav. Zasad vrlo lepo vidimo da dosta sinhronizovano nastupaju u meri u kojoj se, tobože, o pitanju KiM zalažu da se nešto uradi, ali ništa ne preduzimaju da se to sprovede, iako imaju ovlašćenja da izvrše pritisak na Prištinu jer mi imamo i potpisana dokumenta poput Briselskog sporazuma. Sve u svemu, izaslanici više imaju svrhu da te zemlje budu prisutne na terenu kako im nešto ne bi promaklo - kazao je Branković za Kurir.

Kurir 
foto: Kurir

Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović smatra da su svi ovi specijalni izaslanici "deca jedne majke" sa istim zadatkom.

- Taj zadatak je da nas što čvršće približe ostvarenju svojih ciljeva, koji su jasni: priznanje nezavisnosti Kosova i prihvatanje članstva u evroatlanstkim organizacijama, čime bi zapadni svet završio svoje poslove na Balkanu. Tada bi ceo Balkan bio pod njihovom čizmom - kaže Jovanović.

Jedan nije dovoljan

On podvlači da su svi izaslanici ovde sa istim zadatkom.

- Zato što nije dovoljno samo jedan da nas ubeđuje, šarmira i primorava, jer to može da bude rizično, da se otmemo kontroli i da nas otuđe. Ovako, kada ih je više na istom poslu, naš prostor za manevrisanje je manji - konstatuje Jovanović.

Trampov čovek Grenel drag gost i u Albaniji i u Srbiji

Interesantno je da je Ričard Grenel, nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u administraciji Donalda Trampa, često i rado viđen gost i danas kako u Albaniji, tako i u Srbiji. Tokom svojih boravaka u Beogradu u medijima često kritikuje kosovskog premijera Aljbina Kurtija i rado se sastaje sa srpskim predstavnicima. Tokom Grenelovog mandata potpisan je Vašingtonski sporazum u Beloj kući septembra 2020. godine. Od novembra 2021. i pobede Džoa Bajdena ne obavlja više funkciju izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine.

Ko je Džejms O'Brajan Pomagao u formulisanju Dejtonskog sporazuma

Džejms O'Brajan je poznat ovdašnjoj javnosti jer je radio u dve američke administracije kao specijalni izaslanik predsednika, a najpoznatiji je po učestvovanju u pronalaženju rešenja za okončanje rata u BiH i pomaganju u formulisanju Dejtonskog sporazuma 1995. Bio je i deo američke administracije tokom pregovora Beograda i Prištine u Rambujeu 1999, a radio je i kao viši savetnik Medlin Olbrajt.

I. Ž./