Čuli smo zapomaganje žene koju je manijak pokušavao da uvuče u neosvetljeni prolaz između zgrada, započinje priču Vranjanka V.S. prisećajući se noći od pre 20 i više godina, kada je njena majka sa terase sprečila nepoznatog nasilnog muškarca u nameri da naudi ženi koja je krenula na posao.
Sve se dešavalo pred zoru.
“Bila sam u poodmakloj trudnoći, te večeri sam doputovala iz Beograda. Probudio me je neki žagor, zapomaganje kao da se nešto dešavalo na terasi stana mojih roditelja koji su živeli na drugom spratu zgrade u užem centru grada. Zgrada je ipak malo izmeštena iz saobraćajne gradske vreve", priča naša sagovornica.
"Ustala sam i videla da su mi roditelji budni i uznemireni. Pogledom sam tražila od njih odgovor na pitanje 'šta se dešava"?
Mama je izašla na terasu odakle se jasno čulo da žena moli muškarca da je pusti, govoreći: "Nemoj, sinko, mogu majka da ti budem, pusti me".
"On ju je gurao i nije odustajao pokušavajući da je uvuče u mračni deo između zgrade i kuće. Mrkli mrak, šta se dešavalo u tom tesnom prolazu sa terase se dobro nije videlo. Dok je tata u onom bunilu da se nešto dešava i da je ženi koja se bori sa nasilnikom potrebna pomoć, znao da su sekunde u pitanju i da treba reagovati najbrže moguće, krenuo da zove policiju, mama je shvativši u kakvoj se opasnosti nalazi žena i da nema mnogo vremena viknula sa terase: 'Ostavi ženu na miru policija samo što nije stigla'! Ni ta rečenica nažalost nije uplašila i zaustavila manijaka. Moja mama heroina je to shvatila, a onda se okrenula prema tati i viknula iz sveg glasa: 'Daj mi pištolj'. Naravno da niko od nas nikada u životu nije imao u posedu oružje, niti ga je ikada bilo u stanu, ni vazdušnu pušku nismo imali. Ali verujte ta izgovorena rečenica je spasila ženu. Napasnik ju je tek tada pustio i trčeći pobegao sa lica mesta. A bio je tako nasilan i očigledno spreman da počini i veći zločin. Bio je sprečen i zaustavljen"!
Kako dalje navodi, svi su odahunuli, jer je žena bila spasena i prestala je da plače
"Noć koju zasigurno neću nikada zaboraviti", nastavlja ona i dodaje:
"Za nas nije više bilo sna. Bila sam uznemirena… Ali i tako ponosna na svoje roditelje. Kakva hrabrost i snalažljivost da se nasilnik spreči, da se spasi žena u takvim okolnostima, sa terase…. Srećom da su moji roditelji sa drugog sprata čuli njeno zapomaganje, ostali stanari zgrade očigledno nisu".
Ni mama ni tata joj nisu više među živima.
"Ostaje sećanje na njih i njihove postupke. Porodični, plemeniti, osetljivi ljudi sa beskrajnim razumevanjem za sve… Borci za pravdu, uvek protiv nasilja, ovog velikog zla današnjice nad nedužnim i slabijim osobama, nad decom, u to sam uvek bila sigurna…. Ovo je od njih i moglo da se očekuje , ali je ipak bilo prehrabro", kaže sagovornica i zaključuje:
"Nasilnik je prema mojim saznanjima ubrzo uhapšen. Policija mu je već bila na tragu, jer mu ovo nije bio prvi pokušaj napastvovanja i nasilja nad ženama".
Kurir.rs/T.S.