Ovo je budućnost grejanja

Bogatić je srpski Segedin

Foto: Kurir

Sle­de­ći pri­mer ma­đa­r­skog gra­da gde se uve­li­ko ko­ri­sti geo­te­r­mal­na ene­r­gi­ja, ma­č­van­ska va­roš već če­ti­ri go­di­ne jav­ne usta­no­ve gre­je po­mo­ću to­ple vode

Osam javnih ustanova na oko 15.000 kvadrata u Bogatiću greje se već četvrtu sezonu pomoću termalne vode temperature 75 stepeni. Izgradnjom toplovoda dugog šest kilometara, ova mačvanska varošica upisala se na listu 250 naprednih evropskih gradova koji za grejanje koriste termalne izvore i postala predvodnik u Srbiji. Ali nije uvek bilo tako, budući da je četiri decenije u ovoj opštini vrela voda oticala u nepovrat i predstavljala neiskorišćen potencijal.

- Ovaj novoizgrađeni daljinski sistem grejanja umesto klasičnih energenata za zagrevanje koristi geotermalnu energiju, koja greje osnovnu i srednju školu, vrtić, sud, Centar za socijalni rad, JKP Bogatić, zgradu opštine i policijsku stanicu - kažu u Bogatiću i dodaju da uskoro planiraju da ovako toplifikuju još četiri javna objekta.

Em ekološki, em jeftino

Ovim načinom grejanja postignute su i znatne uštede, pa se tako godišnje uštedi 100.000-150.000 evra na godišnjem nivou, u zavisnosti od broja hladnih dana. Ovakav način grejanja je najefikasniji, najjeftiniji, najčistiji i najsigurniji. Osim što je jeftinije, grejanje eksploatacijom obnovljive geotermalne energije je prihvatljivije i sa ekološkog aspekta, jer se njihovom upotrebom smanjuje i aerozagađenje.

Osim za zagrevanje, mogućnosti iskorišćavanja geotermalnih voda su brojne, a naročito u proizvodnji električne energije, u poljoprivredi (u oblasti plastenika i staklenika za uzgoj povrća) i zdravstvenog turizma.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Srbija obiluje geotermalnim resursima

Najveći potencijal u panonskom basenu

Prof. dr Dejan Milenić s Geološkog fakulteta i predsednik srpske geotermalne asocijacije navodi da najveći geotermalni potencijal na teritoriji Beograda imaju Batajnica, Zemun, Borča, Novi Beograd, Resnik i Miljakovac.

Kako je objasnio za RTS, kad je reč ostatku naše zemlje, on kaže da se Srbija nalazi veoma blizu kontakta afričke i evroazijske tektonske ploče i obiluje geotermalnim resursima.

Najveći geotermalni potencijal je u panonskom basenu - Pančevo, Novi Sad, prostor Zrenjanina i Kikinde, potom u Mačvi, i u blizini nekadašnjih ugašenih vulkana. Geotermalni resursi su neiscrpni i trajaće dok postoji naša planeta - ističe profesor Milenić.