Bin Ladenov vozač ubio ambasadora u Bengaziju?

VAŠINGTON - Najnoviji rezultati istrage o nedavnom ubistvu američkog ambasadora Kristofera Stivensa i još trojice Amerikanaca u libijskom gradu Bengaziju pokazuju da je iza napada najverovatnije stajala Al Kaida, a jedan od glavnih osumnjičenih je čovek za koga se veruje da je bio lični vozač Osame bin Ladena.

Nove informacije o ubistvu Amerikanaca 11. septembra u Libiji predstavljene su u Kongresu u sredu, izvestila je američka televizija Foks.

"Oni su ubijeni za vreme terorističkog napada na našu ambasadu", izjavio je Mat Olsen, direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, tokom saslušanja u Senatu.

Odvojeno, izvor blizak Stivensu rekao je ove sedmice televiziji Si-En-En da je ambasador pre smrti tvrdio da je na "crnoj listi" Al Kaide.

Vašington je neposredno posle ubistva Amerikanaca saopštio da je antiislamski film "Nevinost muslimana" bio povod za proteste širom arapskog sveta, koji su kulminirali napadom na zgradu američkog konzulata u Bengaziju.

"Informacije koje smo objavili o onome za šta smo verovali da je izazvalo proteste i nasilje temeljile su se na podacima kojima su u to vreme raspolagali", rekao je u utorak novinarima portparol Bele kuće Džej Karni.

Karni je ponovio da SAD ostaju pri stavu da su četvorica Amerikanaca stradala u "spontanom" napadu.

Međutim, različiti izveštaji ukazuju na mogućnost da napad uopšte nije bio spontana eskalacija protesta, kao što se tvrdilo, već da je bio unapred isplaniran kako bi se obeležila 11. godišnjica napada na Svetski trgovinski centar.

"Proveravamo navode da su ljudi umešani u napad možda povezani sa Al Kaidom ili nekim ogrankom Al Kaide, poput Al Kaide u islamskom Magrebu", rekao je Oslen pred Odborom Senata za unutrašnju bezbednost.

Foks navodi da je u izveštaju posebno ukazano na Sufujana ben Kumua (53), veterana Libijske armije koji je bio interniran iz američke vojne baze u Gvantanamu, gde je bio zatvoren zbog sumnje da je povezan sa Al Kaidom.

Kumu je iz Gvanatama pušten 2007. godine, mada su ga američke vlasti smatrale opasnim, i vraćen je u Libiju, gde je trebalo da ostane u zatvoru. Međutim, režim tadašnjeg lidera Moamera Gadafija pustio ga je na slobodu.

"Dejli mejl" tvrdi da je Kumu potom postao vođa pobunjenika koji su pokušali da svrgnuli Gadafija.

Veruje se da je Kumu, pre nego što su ga američke snage uhapsile tokom prvih meseci invazije na Avganistan 2001. godine, pomagao talibanskim borcima i radio za humanitarnu organizaciju povezanu sa Al Kaidom.

Takođe, veruje se da je jedno vreme bio Bin Ladenov lični vozač, mada je on uvek odbacivao te navode.