Roman 'Ostrvo plavih delfina' zasnovan je na istinitoj priči o Indijanki Karani, koja je sa 18 godina živela potpuno sama na ostrvu na zapadnoj obali SAD-a.
Priču je napisao američki pisac Skot O'Del 1961. godine, za koju je osvojio Njuberijevu medalju. Roman počinje priču kada ruski trgovci krznom i pleme sa Aljaske stižu na ostrvo i sukobljavaju se sa lokalnim domorodačkim stanovništvom.
Beli misionari tada dolaze da evakuišu starosedelačko stanovništvo kako bi zaštitili preostale članove plemena, ali Karanin brat ostaje na ostrvu, a ona skače sa broda da ostane sa njim. Njenog brata je ubio čopor pasa i ona je ostala sama. Tako je živela naredne dve decenije.
Pecala je, gradila skloništa i brinula se o sebi. Priča o preživljavanju mlade devojke je inspirativna i nadrealna i veoma je dobro opisana u romanu. Najbolje od svega, priča nije izmišljena.
U 19. veku Indijanci su živeli na ostrvu San Nikolas, koje se nalazi nedaleko od obale Kalifornije. Dugih 18 godina, od 1835. do 1853. godine, na ostrvu je živela žena čije je pravo ime nažalost nepoznato.
Oko 10.000 na ostrvu je živelo pleme Nicoleno, a misteriozna žena je poslednja preživela iz plemena. Njeni sunarodnici su proterani 1835. godine kada je stiglo rivalsko pleme sa Aljaske. Usledio je sukob, a desetak preostalih Indijanaca sa ostrva prebačeno je na obalu Kalifornije radi sopstvene bezbednosti.
Na dan kada je brod došao da sakupi starosedelačko stanovništvo, ostrvo je pogodila jaka oluja. Brzo su ukrcali ljude, sve dok jedna žena nije uspela da stigne do broda. Nejasno je šta se tačno dogodilo, možda je namerno ostala i izabrala život na koji je navikla, ili je to bio nesrećan slučaj, a jedna od pretpostavki je da možda nije bila sama kako je opisano u romanu.
Tokom narednih 18 godina, mornari su širili priče o misterioznoj ženi na ostrvu. Mnogi su je tražili, ali bezuspešno. Konačno, 1853. pronašao ju je trgovac krznom Džordž Nidever. Pratio je otiske u pesku da pronađe ženu. Izgledala je bezbrižno, skidajući krzno sa životinje u suknji koju je sama sašila od ptičjeg perja.
Bezimena žena živela je u stanu, nešto između pećine i kolibe koju je sagradila od kitovih kostiju. Arheolozi su kasnije pronašli udice za pecanje, harpune i posude od školjki. Kada su je pronašli, imala je oko 50 godina i bila je jedina preživela koja je pripadala plemenu.
Dovedena je na obalu i živela je sa Nideverom i njegovom ženom u Santa Barbari. Međutim, nije mogla da komunicira jer nije znala jezik, a na kraju je zadesila sudbina mnogih Indijanaca koji su došli u kontakt sa konkvistadorima. Njen način života i imunološki sistem bili su potpuno drugačiji od njihovog. Razbolela se od dizenterije i umrla sedam nedelja nakon što je pronađena. Neposredno pre smrti, dobila je ime Huana Marija.
Sahranjena je u grobnici porodice Nidever. Misterija njenog života nikada nije u potpunosti rešena jer je istraživanje moralo biti prekinuto zbog zaštite određenih vrsta lisica na ostrvu, piše The Vintage News.
(Kurir.rs/24sata.hr)
Bonus video: