Jezivi zločini se događaju mahom u manjim mestima, u kojima je prisustvo policije manje i koja nisu pod budnim okom javnosti, ali to nije nikakvo pravilo jer je upravo Beograd, obasjan svetlima velegrada, poprište nekih od najmračnijih događaja sa kojima se suočavaju inspektori srpske policije.
To je bio slučaj i sa ubistvom Aleksandra Vujanovića, obrazovanog mladića koga su koštali glave naivnost, dobrota i ljubav prema pogrešnoj osobi.
Aleksandar je završio ekonomski fakultet, radio u poreskoj upravi, u slobodnom vremenu bio je šahista, učestovao i pobedio u kvizu "Sam protiv svih". Bio je intelektualac i momak izuzetnih kvaliteta, ali poznanstvo sa pogrešnom osobom završilo se njegovim ubistvom, u septembru 2005. godine.
Aleksandar je živeo sam u stanu u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a njegov leš prvi je pronašao njegov brat koji ga je našao mrtvog pored kreveta kada je došao da proveri šta se sa Aleksandrom dešava, pošto se nije javljao na telefone.
Policija koja je ubrzo došla i počela da istražuje slučaj, uočili su da su u stanu ormari i fioke otvarani, ali da lične stvari nisu povađene, niti je napravljen haos. Brat im je pokazao vitrinu u kojoj nije bilo Aleksandrovih medalja.
- Obično se porodica okupljala za vikend kod roditelja, on njegov brat i roditelji i su videli da se tog vikenda ne javlja, i bilo im je sumnjivo, priča inspektor Janković koji je učestvovao u rasvetljavanju zločina.
- Vrata su bila zatvorena, brat je otključao i ušao i kada je video o čemu se radi, pozvao je policiju. Uviđajna ekipa je ubrzo došla na lice mesta.
- Mi smo Aleksandra zatekli u njegovoj sobi kako leži na podu. Delom je bio na krevetu gde je ubijen, i gde je spavao, i gde mu je bio kompjuter. Bili su otvoreni neki ormari ali nije bilo velike premetačine da bi se pomislio da je neka pljačka. U kuhinji je bilo par šolja u sudoperi, nije bilo neuobičajenih stvari. On je ubijen nožem, sa preko 20 uboda nožem u vrat i grudi. Imao je povrede i na rukama jer se branio, priča Janković.
Jedan izuzetno važan detalj sa lica mesta nije promakao beogradskim istražiteljima. Njegov brat je zatekao zatvoren stan, uredno zaključan, što ukazuje da su izvršioci bili ljudi koje je Aleksandar poznavao, koje je pustio da uđu, i koji su nakon krivičnog dela zaključali stan i odneli ključeve.
Ali, ko bi naudio tako jednom mirnom i bezazlenom čoveku? I zašto? Da li je u pitanju greška? Inspektori su odmah krenuli u operativni rad kako bi prikupili što više informacija.
- Istraživali smo njegovu ličnost i videli da se radi o jednom veoma mirnom momku koji je živeo normalnim živitom: radio, bio zaposlen, i nismo očekivali da ima problematično društvo. Komšije nisu znale ko bi mogao tako nešto da uradi, a na pitanje da li je Aleksandru neko dolazio u goste, jedan se setio da ga je posećivala neka devojka, priča Inspektor Janković.
Inspektori su onda pregledali telefon žrtve i uočili da se jedan broj učestalo pojavljuje.
- Obavili smo razgovore u zgradama i sa poznanicima, prijateljima i došli smo do detalja da on ima intenzivnu komunikaciju sa osobom koju ne znamo. I onda saznajemo da je to neka devojka sa kojom je on bio u vezi. Ljudi koji su ga poznavali su znali da je upoznao neku devojku, ali nam niko nije mogao reći o kome se radi jer je bio zatvoren, nije se toliko družio sa ljudima, i nije govorio o toj osobi, što nam je govorilo da on tu osobu nije želeo da prikazuje u nekom društvu i da ona može biti problematična, svedoči inspektor.
Aleksandrov brat i porodica nisu znali za ovu vezu, a operativnim radom policija je otkrila njen identitet i da se zove Tamara. Ali, otkriveno je i da je bila prostitutka i zavisnik od narkotika. Aleksandar je nju upoznao preko oglasa u novinama, pozivao je, i družili su se kraće vreme. Policija je imala puno razloga za sumnju.
- Operativnim radom smo ustanovili da je ona problematična jer je prostituka i narko-zavisnik. Mi smo se odmah usredsredili na nju jer je komunikacija među njima bila intenzivna. A on je bio povučen i bilo je neobično da on odjednom ima devojku sa kojom se viša često, i sam njen profil nam je ukazivao da to može da bude pravac vrlo intereseantan. Videli smo da je tu oko nje neko problematično društvo koji su nama bili interesantni za istragu. Svi su identifikovani: Aleksandrova navodna devojka Tamara, kao i njeno društvo Damir, Bojana i Mirsad pripadali su, bez ikakve dileme, svetu koji se teško mogao dovesti u vezu sa svetom kom je pripadao ubijeni Aleksandar.
Mi smo tokom nekoliko dana na terenu uspeli da identifikujemo njeno društvo, to jest da suzimo krug ljudi i došli smo do saznanja da je ona pored njega imala momka sa kojim je izlazila, paralelno se viđala i sa jednim i sa drugim. Mi smo imali operativna saznanja i da je ona koristila heroin.
Ona se zabavljala sa Damirom, a njena drugarica Bojana, tada maloletna je imala dečka Mirsada. Mirsad je bio višestruki povratnik, krađe, sitni kriminal, priča inspektor.
Za policiju više nije bilo sumnje: ako i nisu umešani u samo ubistvo Vujanovića, Tamaru i njenu ekipu trebalo je ispitati i proveriti šta znaju i da li su na bilo koji način doprineli tom krivičnom delu. Istog dana su privedeni na informativni razgovor, a tada su inspektori neočekivano dobili ključ za rešenje slučaja.
Tamara je sedela, gledala u jednu tačku, cupkala nogom, kršila prste. U jednom trenutku je ustala, kucnula na staklo i pozvala inspektore da uđu u prostoriju. Onda je sve priznala.
- Ona je odlučila da kaže, valjda ju je pritiskalo, jer nijedno ubistvo nije lako, ipak se na duši nosi. Ona je objasnila sve detalje, od momenta kad se upoznala, o nekim zajedničkim trenucima. On je pokušavao da joj drži časove jezika, kupio joj telefon koji je tada platio kao kada bi sada platio 300 evra. Znači, on nijednim svojim pokretom nije dao povoda da mu se desi nešto loše. Tada se, međutim, Tamara upoznala sa Damirom i ulšla u paralelnu vezu sa njim. Jednom prilikom Aleksandar ju je zvao, Damir je pitao ko je, ona nije znala da objasni, Damir je postao ljubomoran, pitao da li on ima njene slike, šta ima u kući, a jedan detalj iz Aleksandrovog života im je bio dodatno zanimljiv. Aleksandar je na nekom kvizu zaradio neki novac, oni su mislili da se radi o velikoj količini novca. Po nama je i to bio neki motiv, nije samo ljubomora.
Napravljen je dogovor da se prvo Tamara sa njim nađe, da ga "navuče". Ona je posle došla kod njega u stan, rekla da je zaboravila da kupi cigarete i pozvala ga da ode s njom da ih kupe, pa da se onda zajedno vrate u stan. Damir je bio napolju sa Bojanom, a Mirsad na spratu da vidi da li će neko od komšija da reaguje. Kad su se vratili, Mirsad silazi, Damir i Bojana su praktično ugurali Aleksandra u stan i ušli svi četvoro za njim. Mirsad je još jednom bacio pogled da proveri da li je neko od komšija izašao i nešto čuo, a onda zatvorio vrata stana, priča inspektor Janković.
Kad su ušli u stan, Bojana i Tamara su sedele i pile kafu, a njih dvojica su ga odveli u sobu, tražili da skine kućište, da im preda hard disk kompjutera. On je to i krenuo da radi. Kad im je to dao, oni su doneli odluku, Damir je signalizirao a Mirsad je zadao presudne udarce u vrat i delove grudnog koša. Za to vreme Tamara i Bojana su sedele u kuhinji i pile kafu jele što su našle u frižideru.
- Za to vreme one mirno sede i piju kafu bez ikakvog stresa. Oni su sve vreme sedeli tu dok nisu skapirali da je on ubijen, da više ne daje znake života. Posle ubistva, njih četvoro uzimaju one medalje, kaiš, novčanik, otvaraju ormare, fioke, malo premeću stvari, ali ne previše. Traže novac, ali nalaze nešto sitno, možda par stotina dinara i to je to. Oni su tu odsedeli još koji momenat, oprali šolje, pokušali da prikriju boravak više ljudi u stanu, brisali stolove, mislim da su se oni tu zadržali duže pokušavajući da uklone tragove sa lica mesta. Pokupili neke stvari iz stana, zaljučali stan i udaljili se sa lica mesta, svedoči inspektor.
Tamara je sve ispričala do detalja a sve ostalo su ispričali ostali izvršioci. Kako je sama rekla to je teret, i ona se tog tereta oslobodila tako što je rešila sve da ispriča.
Glavni motiv koji je vodio četvoročlanu bandu bila je delom ljubomora, ali u najvećoj meri koristoljublje, a jedina krivica Aleksandra Vujanovića bila je njegova prevelika dobrota i naivnost.
(Kurir.rs, Prva tv)