Sedmi je dan kako se na Vlasinskom jezeru traga za mladićem Nikolom Miljkovićem iz Leskovca, rodom iz lebanskog sela Togačevce.
Njegova majka Katarina, koja je sa suprugom Zoranom i sinom Stefanom, odmah doputovala iz Francuske, kaže da su svi iznemogli i apeluju na Vladu Srbije i nadležno ministarstvo da pošalje više spasilaca u potrazi za telom njenog sina.
„Ovde su ukupno šest ronilaca sa jednim čamcem, koji se naizmenično po trojica menjaju pri ulasku u vodu. Sjajni su profesionalci, ali to je nedovoljno. Ovde je još četiri čamca sa sonorima, ali niko sem ronilaca žandarmerije ne može da zaroni. Zapravo, ima nas mnogo po jezeru s čamcima, ali svi na površini vode“, priča skrhana majka za Jugmediu.
Nikola ima francuski i srpski pasoš, a predstavnici ambsade Francuske u Beogradu su ih odmah posetili.
„Dugo su s nama razgovarali, tešili nas, hrabrili, ali su rekli da ništa ne mogu da pomognu ako to od njih ne zatraži Vlada Srbije jer je Nikola doživeo tragediju na teritoriji svoje zemlje, čiji je takođe državljanin. Da se to desilo, kako su objasnili, na teritoriji Francuske ili bilo koje druge zemlje, oni bi mogli da intervenišu“, objašnjava tužnim, ali pribranim glasom.
Njen sin Nikola utopio se nasred jezera prilikom oluje kada se za kratko vreme uzbrkalo jezero i podigli talasi. Bio je sa bratom od tetke na skuteru Davidom Denčićem (24), čiji je skuter bio, ali ga je tog momenta vozio Nikola. Vetar je prevrnuo skuter, pa su obojica skliznula u vodu. Njihovi drugovi su zatekli pola sata kasnije Nikolinog brata kako se održava na vodi, a Nikole nigde nije bilo. Kasnije je brat ispričao da su Nikoine pslednje reči bile da mu je to poslednji dan života.
Katarina priča da je njen Nikola bio više nego odličan, čak, neustrašiv plivač i da je baš zbog toga u šoku što nije uspeo da se spase.
„Od prve godine smo ga vodili na more, skakako je sa najviših stena, takmičio se, a uvek bi pritekao u pomoć onima koji bi se plašili vode ili imali problema u vodi“.
Porodica Miljković ima sopstvenu kuću u jednom od živopisnih sela kraj Pariza, gde su se preselili kada se Zoran razboleo, a njih troje rade u Parizu. Stariji Stefan (32) je oženjen i ima suprugu i dete, koji su ostali u Francuskoj.
„Bili smo srećna i presrećna porodica. Svi smo učestvovali u kupovini stana u Leskovcu u kome je Nikola najviše vreme provodio, ovog leta je sve vreme bio tu u uživao sa društvom. Ne znam zašto nam se ovo desilo, valjda je Bog tako hteo“, preisputuje sudbinu svog veselog sina, koji je bio omiljen u društvu i dodaje da su svi jednoga dana planirali da se vrate u svoju zemlju Srbiju.
„Jer, tamo su uvek stranac, a vidmo da se u Srbiji može nešto raditi, da se nešto menja“,
Međutim sve je poremetio nesrećni slučaj.
„Na kraju smo snage, ali odavde ne idemo dok se njegovo telo ne pronađe. Dodatan problem je i moj bolestan suprug, pa ja moram i oko njega. Što se neme tiče, ne pijem lekove za smirenje jer hoću svesna da preživim dok se vrši potraga za Nikolim, ili da ne preživim. A svi imamo osećaj da je on još tu sa nama“.
Ono što je posebno buni i žalosti je što Vlasinsko jezero nema spasioca i čamac.
„To su primetili i iz francuske ambasade i pitali se kako ovoliko veliko jezero nema makar jednog spasioca i jedna čamac. Jer da ih imalo, moj Nikola bi danas bio živ. Postoji osmatračnica, ali na njoj nema nikog“, tvrdi majka Katarina.
Rekli su joj da je zabranjeno kupanje u jezeru, ali tvrdi da ona i ostali okupljeni oko porodice nisu videli tablu sa takvim obaveštenjem. O jezeru se stara opština Surdulica.
Kurir.rs/Jugmedia