Posle neformalne večere u Atini, lideri balkanskih zemalja, lideri EU, kao i Ukrajine i Moldavije potpisali su zajedničku Deklaraciju. Dokument ima osam tačaka, a potpisalo ga je 11 učesnika uz prisustvo predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarl Mišela.
Kompletan tekst Atinske dekleracije objavljen je na zvaničnom sajtu sajtu grčke vlade.
Tačka 1: Ruska invazija na Ukrajinu je ključni trenutak za Evropu, stvarajući novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar Evropske unije. Ovo je kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku su narušeni i ponovo smo svedoci ispoljavanja pogubnih efekata revizionizma.
Tačka 2: Suočeni sa ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava.
Tačka 3: U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, u njegovoj Formuli mira. Takođe, smo pozdravili napore Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini.
Tačka 4: Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, i da svi odgovorni moraju odgovarati.
Tačka 5: Pre 20 godina, Solunski samit je stavio do znanja da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Čvrsto verujemo da je danas ova izjava aktuelnija nego ikada. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom Evropskom unijom kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima.
Tačka 6: Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, geografski susedne državama članicama Evropske unije, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice.
Tačka 7: Danas smo u Atini razgovarali o budućem putu, kako bi ova vizija Evrope postala stvarnost. Podvukli smo da je važno da se izvrši vizija Evropske unije koja je obogaćena Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Naglasili smo potrebu za ponovnom energijom i fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do postavljenih uslova. Izrazili smo našu posvećenost da podržimo Ukrajinu i Moldaviju da preduzmu naredne korake u procesu pristupanja Evropskoj uniji čim završe neophodne reforme.
Tačka 8: čvrsto verujemo da je 20 godina posle Samita u Solunu i u svetlu nove geopoliticke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i kontekst.
(Kurir.rs/Blic)